Izvor: Politika, 06.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meso i dalje skupo
Otežan plasman na bosansko tržište osetno oborio domaću cenu, ali neznatno u prodavnicama
Prilike na tržištu mesa promenile su se poslednjih mesec dana u korist potrošača. Svinjetina je zbog nižih cena "žive vage" pojeftinila. Maloprodajne cene tog mesa su u nekoliko navrata išle naniže, ali manje od procenta pojeftinjenja živih svinja.
Naime, tovljenici iz individualnog tova sada koštaju između 65 i 70 dinara, a oni sa farmi imaju nešto bolju cenu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
S jeseni prošle godine, kada je cena za naše uslove dostigla gornju granicu, tovljenici su se prodavali po 120 dinara za kilogram, s tendencijom da ode i na 130 dinara. U to vreme kilogram svinjskog buta je koštao od 390 do 400 dinara.
Posle poslednjih pojeftinjenja u mnogim beogradskim trgovinama cena istog artikla ne pada ispod 340–350 dinara po kilogramu, što je, malo je reći, svojevrstan apsurd.
Istini za volju, stanovnici manjih mesta, ali i beogradski poklonici "kešendkeri" varijanti, mogu meso da pazare po znatno nižim cenama nego što su u beogradskim supermarketima. Tako se svinjski but može pazariti po 290 dinara, plećka bez kosti 280, a svinjski vrat po 260 dinara za kilogram.
Razloge za to što meso nije pojeftinilo u većem procentu klaničari i trgovci, dva glavna učesnika u ovom lancu, svaljuju jedni na druge.
Rajko Latinović, direktor farme "Vizelj" u Padinskoj Skeli, kaže da je monopolski organizovana trgovina "pritisla" i proizvođače i klaničare i da su zbog toga robu prinuđeni da daju pod uslovima koje diktira samo jedna strana. I drugi klaničari i prerađivači mesa misle isto. Marže su visoke, a rabati, odnosno popusti na cenu koje moraju da daju da bi im trgovac uopšte kupio robu, za mesne prerađevine dostižu i 16 odsto.
– Mi smo malo i nestabilno tržište. Ovakve situacije pokazuju da nema odgovarajuće politike za ovu značajnu proizvodnju. Cena je sada vrlo niska. Proizvođači su na gubitku i podnose najveći teret nestabilnog tržišta, a potrošači nemaju nikakve koristi od našeg pojeftinjenja – kaže direktor "Vizeljeve" farme.
U "Maksiju" kažu da je ova trgovina u poslednja dva meseca korigovala cenu na niže svinjskog mesa, i to za onaj procenat koliko su je smanjivali njihovi dobavljači, odnosno klaničari.
– Imamo zaokružen lanac u proizvodnji i plasmanu svinjskog i junećeg mesa, tako da ne može biti reči o monopolu – kaže Dragan Filipović, direktor ovog velikog trgovinskog lanca. – Rabati na sveže meso ne postoje, a marža za najprodavanije meso je 14 i 15 odsto. U "Tempu" je pet odsto i zato je tamo meso jeftinije. Koncept supermarketa, ambijenta i brze usluge ima svoju cenu, za razliku od diskonta gde se čeka duže ali su zato i cene niže. Tako je svuda u svetu, pa i kod nas.
Filipović odbacuje i optužbe da se monopolistički ponašaju prema prerađivačima, obrazlažući to podatkom da tu robu kupuju od čak 15 dobavljača. "To što neko ne uspeva da bude produktivan i efikasan ne znači da svoje slabosti treba da prebacuje na nas."
Oscilacije u ceni svinjskog mesa, poznatije kao svinjski ciklusi, nastale kao posledica veće ili manje ponude i tražnje, nisu retkost u ovoj proizvodnji ni kod nas, ali ni kod velikih evropskih proizvođača. Razlika je jedino u tome što ih oni prevaziđu bez većih ekonomskih posledica.
Istini za volju, do ovog poslednjeg pada cena žive vage svinja, duže od godinu trajao je period kada su proizvođači mogli da budu zadovoljni cenom. Svinjski ciklus oličen u padu cene očekivao se mnogo ranije, s proleća ove godine. Naime, po ekonomskim zakonitostima, posle lanjskog dobrog roda kukuruza proizvođači su dočekali sasvim solidnu cenu svinja od 120 dinara za kilogram. Tada se očekivao veći tov i ponuda, a posle toga i pad cene, što je izostalo.
Direktor novosadske "Neoplante" Momir Jovanović kaže da svinje "žive vage" nisu pojeftinile zato što je sada više tovljenika, jer njihova ponuda nije velika, već zbog toga što je tražnja mala.
– Ubeđen sam da je do ovog sunovrata cena živih svinja došlo samo zbog problema sa plasmanom u BiH, a naša prodaja tamo je značajna. Podsećanja radi, uveli su nam prelevman od 1,2 konvertibilne marke po kilogramu prerađevina, a naplaćuju i carinu. Sem toga, izvoz otežavaju i zbog navodnog prisustva svinjske kuge kod nas – kaže Jovanović.
Po njegovim rečima, realna cena svinja trenutno bi bila 95 dinara po kilogramu, što je oko 1,1 evro, koliko dobijaju i proizvođači u EU.
– Mislim da ova kriza neće potrajati. Naime, već dve nedelje cena tovljenika stagnira, a iskustvo govori da posle toga sledi poskupljenje – smatra Jovanović.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 06.07.2006.]
