Izvor: B92, Beta, Tanjug, 04.Feb.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere vlade dobre, ali i neizvesne
Beograd -- Paket mera Vlade Srbije za ublažavanje ekonomske krize predstavlja ohrabrenje, ali i odškrinuta vrata za pojavu mita i korupcije, kaže Saša Đogović.
Ne treba zanemariti opciju "nevidljivih kabinetskih ruku", kaže Đogović
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) objašnjava da će mere imati pozitivan efekat na domaće preduzetnike u pravcu obezbeđenja likvidnosti poslovanja, ali da postoje nepoznanice o načinu njihovog sprovođenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i izboru kriterijuma prilikom dodeljivanja kredita.
Naglašena je mogućnost mita i korupcije u uslovima kada srpska privreda pati od nedostatka finansijskih sredstava i kada će za opstanak na tržištu njegovi akteri tražiti ne samo tržišne nego i druge pravce u cilju dobijanja kredita, smatraju stručnjaci IZIT-a.
Đogović je istakao da ne treba zanemariti opciju "nevidljivih kabinetskih ruku" kada se lobira za pojedine klijente, što će posebno važiti za investicione kredite u čijem odobravanju participira i sama država. Takva situacija prilikom dodeljivanja kredita može dodatno opteretiti napore da se poboljša poslovna klima i konkurentska pozicija srpske privrede, smatra on.
Đogović je kazao i da je Vlada trebalo da dozvoli da povoljne kredite u sklopu tog paketa koriste i firme koje otpuštaju radnike. On je dodao da je to ograničenje "populističko" i da bi jedini kriterijum za odobravanje sredstava trebalo da bude potencijal firmi.
Vlada Srbije usvojila je 29. januara Program mera za ublažavanje efekata svetske finansijske krize, koji predviđa obezbeđivanje 122 milijarde dinara likvidnih sredstava za rast proizvodnje i izvoza kroz povećanje likvidnosti privrede, kao i kupovne moći stanovništva. Prvi krediti iz vladinog paketa podsticaja privredi počeće da se odobravaju u prvoj polovini februara.
Prema njegovoj oceni, nije dobro ni to što će građani potrošačke kredite pod povoljnijim uslovima moći da koriste samo za kupovinu robe proizvedene u Srbiji. Saradnik IZIT-a je podsetio da smo u proteklih osam godina imali proces deindustrijalizacije zemlje, da je robna ponuda osiromašena pa nemamo širok spisak domaćih proizvoda što će ograničiti dejstvo seta mera Vlade Srbije.
Efekat mera namenjenih stanovništvu biće smanjen i zbog toga što se građani zbog krize plaše da li će zadržati radna mesta i trenutni nivo zarada, tako da nisu raspoloženi za zaduživanje.
On je kazao da država nema dugoročnu strategiju razvoja, da se sve mere donose "ad hod" kao i da se u dosta slučajeva ne sprovodi ono što je odlučeno. U IZIT-u smatraju da je vlada mere za suzbijanje ekonomske krize trebalo da donese ranije, jer je usporavanje privrede počelo u poslednjem tromesečju 2008. godine što se vidi po podacima o obimu industrijske proizvodnje i broja porudžbina.
Preuzimanja znak kraja krize
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin kaže da sumnja da će mere Vlade Srbije o subvencionisanju kamata na kredite proizvođačima i kupcima domaće robe imati efekte koje vlada očekuje. "Za privredu je važnije da devizni kurs bude stabilan nego da dobije jeftine kredite", istakao je Đuričin. On je dodao da postoji bojazan da će kredite koje će subvencionisati država dobiti preduzeće koje će praviti gubitke ili da će banke koje su u većinskom državnom vlasništu te pozajmice odobravati po nečijem nalogu.
Ekonomista Zoran Jeremić kaže da se dosta optimistično računa da će banke osloboditi svoja prikupljena sredstva i odobriti ih građanima i privredi, a da država subvencioniše vraćanje kamata. On je kazao da se nada da je vlada prilikom donošenja ovih mera podsticaja dobro analizirala kreditne bilanse banaka, jer postoje procene da su one uspele da naplate svega trećinu obračunatih kamata prošle godine.
Jeremić je naveo i da je moguće očekivati da banke prave oštru selekciju i da će recesija koja se dešava u pojedinim delovima sveta učiniti da se još više pogorša njihova kreditna sposobnost.
On je ocenio da bi amortizeri ekonomske krize u domaćoj privredi mogli da budu prehrambeni i prerađivački sektor, ali i građevina ukoliko se uspe u nameri da se od međunarodnih finansijskih institucija privuče novac za Koridor 10, ali i ostale infrastrukturne projekte.
Jeremić je dodao da će preuzimanja preduzeća koja su potonula u ekonomskoj krizi biti prvi znak da se kriza bliži kraju i da se oporavlja tržište hartija od vrednosti. "Firme će preuzimati investitori koji su u vreme krize sačuvali gotovinu", kaže on.
