Izvor: Danas, 10.Avg.2014, 21:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere dobre, ali nedovoljne
Beograd - Olakšice za poslodavce koji zaposle veći broj ljudi od početka juna, kada su i zakoni počeli da se primenjuju, iskoristio je mali broj privrednika, a preovlađujuće je mišljenje da ta mera neće uroditi plodom kako se očekivalo, jer najveći broj malih i srednjih preduzeća ima problem da sačuva i one radnike koje već ima, zbog loših uslova poslovanja. Zato će, kako pretpostavljaju sindikati i poslodavačka udruženja, tu vrstu subvencija u prvo vreme koristiti samo velike >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << firme, koje imaju poslovne kapacitete za proširenje.
- Podsticaji za zapošljavanje se daju kada to zapošljavanje zahteva proširenje posla. Ako poslodavac ne može da očuva ni postojeći posao, takva stimulacija mu nije potrebna. To najbolje ilustruje da su samo četiri firme iskoristile te povlastice - kaže za Danas Milan Knežević, predsednik Komore malih i srednjih preduzeća.
On dodaje da su privrednicima u Srbiji potrebne drugačije mere, koje bi stimulisale proizvodnju i obezbedile razvoj poslovanja.
- Zašto se ne zapitamo zašto gubimo radna mesta i probamo da uradimo nešto sa sivom ekonomijom i lošim ambijentom privređivanja. Ugrožena su već postojeća radna mesta, 19.000 zaposlenih je manje. Kada obezbedimo akumulaciju, onda ćemo se lako zapošljavati - dodaje Knežević.
Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković smatra da treba pozdraviti sve mere koje na bilo koji način mogu da doprinesu poboljšanju privrednog ambijenta i položaja privrednika, te se za ovakve olakšice ne može reći da bilo kako negativno utiče na privredu, jer pokazuju nameru da se u tom smislu nešto menja.
- Bilo koliko da se zaposli novih ljudi pod ovim boljim okolnostima, to će ukupno smanjiti troškove neke privredne organizacije. Svaka mera koja ide ka olakšavanju položaja privrede ide i u korist cele države, jer daljim razvojem privrednih aktivnosti mi počinjemo da izlazimo iz krize - smatra Atanacković, ali i napominje da će se broj zaposlenih povećati onda kada privredi bude bilo potrebno da zapošljava nove ljude, što zavisi od razvoja cele privrede.
- Ovo će pomoći da jedan broj onih koji su možda radili neprijavljeni, ili pod nekim posebnim ugovorima, dođu u red redovno zaposlenih. Statistički, to će se odraziti na povećanje broja zaposlenih, ali država mora da uz ovu meru donese i druge, kao što su ozbiljniji inspekcijski nadzor, i slično, kako bi se smanjio broj onih koji rade na crno, a koji su nelojalna konkurencija - kaže Atanacković.
On ističe da bi jedna od bitnijih mera koja bi uticala na povećanje zaposlenosti bilo značajno smanjivanje doprinosa na plate i penzije, koje bi sa sadašnjih 63 do 67 odsto bile dovedene na nivo od oko 50 procenata.
- Drugo rešenje je da makar budu drugačije date, ne linearno, kao što je sada, nego veće plate sa nešto većim doprinosima u odnosu na one koje su manje - zaključuje Atanacković.
Sličan stav ima i Ljubiša Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji tvrdi da je neophodno pokrenuti privrednu aktivnost da bi ovakve, parcijalne mere imale efekta.
- Mi smo i ranije ukazivali da te mere ne daju efekte koji bi omogućili novo zapošljavanje, jer je suština izuzetno slaba kupovna moć građana, iz tog razloga nema nekih mogućnosti za nova radna mesta ili za neku novu proizvodnju. Da bi takve mere imale efekte, neophodno je pokrenuti privredu. Parcijalno, mera po mera, ne daje ni približno one efekte koji se očekuju. Neophodno je rešiti problem preduzeća u restrukturiranju, da li postoji mogućnost da se neka od njih pokrenu. Ukoliko u nekima može da oživi proizvodnja, to će povući i pokretanje niza nekih srednjih i malih firmi, a time i novo zapošljavanje, a onda bi i mere kojima su date olakšice za zapošljavanje dale određene efekte. U ovom momentu, ni te mere, ni Zakon o radu, ne daju skoro nikakav efekat kada je u pitanju zapošljavanje - zaključuje Orbović.
Olakšice
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana privatnim poslodavcima je omogućeno da od 1. jula dobiju poreske olakšice za svakog novozaposlenog radnika. Poslodavci mogu da ostvare povraćaj 65 odsto plaćenog poreza ako su zaposlili do devet radnika, 70 odsto ako zaposle od 10 do 99 radnika i 75 procenata za zapošljavanje 100 ili više novih radnika. Privrednici koji se odluče da iskoriste to pravo, moći će da traže povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu do kraja juna 2016. Za razliku od olakšica za novo zapošljavanje koje se primenjuju od početka jula, nove stope doprinosa još se ne primenjuju, iako je trebalo da su od 1. avgusta na snazi.
Država ne zna rezultat mera
Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje beleži u julu ove godine rast zapošljavanja za 30 odsto. Zaposleno je nešto više od 21.000 ljudi, što je za 5.000 više nego u junu, dok u odnosu na isti period prethodne godine to povećanje iznosi 59 procenata. U ministarstvima za rad i zapošljavanje kao i privrede nemaju podatke o tome koliko je zaista radnih mesta otvoreno, a koliko ugašeno, i koliko je privrednika iskoristilo nedavno omogućene povlastice.
