Izvor: RTS, 22.Feb.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere Vlade dobre, ali ne i dovoljne
Mere koje je Vlada Srbije preduzela za ublažavanje posledica ekonomske krize su dobre za privredu, ali nisu dovoljne, rekla je potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić. Država mora dati kompletan paket mera i neselektivno primenjivati postojeće zakone i propise, kako bi se obezbedila zaštita tržišta.
Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić ocenila je da su mere Vlade Srbije za ublažavanje posledica ekonomske krize dobre za privredu, ali da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nisu dovoljne.
"Važno je dati kompletan paket mera, ne samo finasijskih, koji bi pomogao privredi da smanji troškove. Država bi trebalo neselektivno da primenjuje postojeće zakone i propise i važeće tehničke standarde, kako bi se obezbedila zaštita tržišta od proizvoda lošeg kvaliteta", rekla je Vidosava Džagić.
"Bitno je da usvojene mere što pre budu sprovedene i da se nadgleda kakve će efekte imati u prvih mesec dana, kako bi se uočili nedostaci i na vreme ispravili. Važno je i da procedura bude jednostavna, da sama primena bude što efikasnija i da što manje da košta", smatra Džagićeva.
Privredna komora Srbije je o merama Vlade Srbije raspravljala na sednici Upravnog odbora, zajedno sa Privrednom komorom Vojvodine i Privrednom komorom Kosova i Metohije.
Džagićeva je navela da će subvencionisani krediti države za likvidnost pomoći firmama koje dobro posluju, ali da je pitanje šta će biti sa ostalim firmama.
"Krediti su jako dobri za uspešna preduzeća, ali postoje i preduzeća koja imaju problem sa likvidnošću i zaduženosti", rekla je Džagićeva.
Problem predstavlja i to što preduzeća koja su u procesu privatizacije ili su privatizovana imaju loše bilanse i ne mogu da koriste podsticaje, iako imaju ugovorene poslove, dobru proizvodnju i zapošljavaju radnike.
Džagićeva je rekla da će krediti zavisiti i od mogućnosti banaka da obezbede sredstva za kreditiranje.
"Uočeno je da su kratkoročni krediti vezani za valutnu klauzulu, što će ograničiti broj korisnika, jer banke moraju da rade procenu deviznog rizika, a šalje se i loša poruka da se dugoročno ne može obezbediti stabilnost nacionalne valute", navela je Vidosava Džagić.
Obezbediti stabilnost dinara
Privrednicima je najbitnije da država obezbedi stabilnost dinara i izmiri obaveze prema privredi i da se zakonom uredi sistem plaćanja jer "danas svako svakome duguje, a niko nikome ne plaća", objašnjava Džagićeva.
Privrednici smatraju i da treba da se radi na infrastrukturnim projektima i da se za to angažuje domaća industrija u skladu sa važećim Zakonom o javnim nabavkama u kome se daje preferencijalni status domaćem proizvođaču, dodala je Džagićeva.
Vidosava Džagić je ocenila i da primena trgovinskog sporazuma sa EU donosi smanjene troškove na uvoz sirovina i repromaterijala bez carine, ali je potrebno voditi računa da ne bude zloupotreba i kontrolisati dokaze o poreklu uvezene robe.
"Radi unapređenja trgovine sa tržištom CEFTA neophodno je otklanjanje necarinskih barijera, a to će podići konkurentnost na tim tržistima", navela je Džagićeva.
Vidosava Džagić je rekla da ukoliko bude rebalansa budžeta ne treba povećati PDV, jer privrednici smatraju da je to nedopustivo i da će se izvući i ono malo obrnog kapitala iz proizvodnje, a sa druge strane može uticati na povećanje sive ekonomije.
Vidosava Džagić smatra da rešenje ovog problema treba tražiti u smanjenju javne potrošnje.
.jpg)
