Izvor: B92, 09.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere NBS poskupljuju kredite
Beograd -- Bankari i ekonomisti upozoravaju da će nove mere NBS poskupeti kredite, a na taj način se i veštački održava likvidnost bankarskog sektora.
Potpredsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić kaže da je svaka mera NBS kao medalja sa dva lica. "S jedne strane smirio se kurs, a s druge, povećale su se cene izvora dinarskih sredstava, odnosno smanjila se dinarska likvidnost. Može se očekivati da će dinarski krediti biti još skuplji, a to će pogoditi kako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << građane, tako još više privredu", objašnjava Carić.
Kako je dodao, bankarski sektor očekuje da to bude privremena mera centralne banke, jer će, u protivnom, uticati loše na ukupnu dinarsku likvidnost u Srbiji, imajući u vidu da je preporuka Evropske centralne banke da se kamatne stopa lokalnih valuta i evra što više približavaju.
Osim dinarskih kredita, može se očekivati da će poskupeti i krediti u evrima i oni sa valutnom klauzulom. To je, kako kaže Zoran Petrović, potpredsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, posledica mere da se 40 odsto devizne rezerve banaka izdvaja u dinarima.
„Dinarska kamatna stopa je viša u odnosu na evro stopu, pa su i troškovi refinansiranja takve obavezne rezerve znatno veći. Naravno, konkurencija može donekle delovati stabilizirajuće na rast kamatnih stopa. Pretpostavljam da će se NBS odlučiti na korigovanje referentne kamatne stope kada se uveri da pritisci na devizni kurs i inflaciona očekivanja neće ugroziti projektovanu inflaciju za 2009. To bi moglo da se dogodi u prvom kvartalu iduće godine", naglašava Petrović.
Cilj mera NBS, prema rečima profesora na Megatrend univerzitetu Vladimira Vučkovića je da prilično grubo primoraju banke da prodaju devize i da ta povećana ponuda deviza doprinese padu kursa.
„Kurs je imao tendenciju rasta, i došao je na tržišnu rastuću putanju. I privrednici i ekonomisti su pričali da kurs evra treba da bude na višem nivou, međutim, sada se koristi čitav arsenal mera koji ne bi trebalo da ima veze sa kretanjem kursa", ukazuje Vučković.
Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke Vladimir Čupić kaže da je ograničenje kapitalnih tokova poslednja mera koju je trebalo uvesti i da centralna banka zapravo pokušava da veštački održi likvidnost bankarskog sektora, ali da to ne može proći bez posledica.
„Fiksing" neophodna mera
"Narodna banka Srbije pribegla je jednom od monetarnih instrumenata, kojim se, inače, ne koristi kada su stabilni međubankarski odnosi, i kada je uravnotežen odnos ponude i tražnje. Treba podsetiti da je od 2002. do 2006. godine, fiksing sastanak bio uobičajena forma trgovanja između banaka i centralne banke. Kako se međubankarsko tržište razvijalo, prestala je i potreba za fiksing sastankom. Međutim, vraćanje na taj način komuniciranja, još jedan je od znakova da će NBS upotrebiti sva raspoloživa sredstva kako bi ponovo povratila stabilnost na domaćem deviznom tržištu. Drugim rečima, fiksing nikada nije izašao iz upotrebe, a ugasiće se onog trenutka kada NBS na fiksingu ne bude imala kome da proda ili od koga da kupi devize”, kaže Sonja Miladinovski.
„Kao bankar razumem odluku NBS, jer je odliv deviza u prethodna dva meseca bio visok, ali treba podsetiti da banke imaju obavezu vraćanja dugoročnih kredita prema centralama u inostranstvu, koji se servisiraju po ranije ugovorenim tranšama, a najnovija odluka Monetarnog odbora dovodi to u pitanje. I mada formalno-pravno vraćanje kredita inostranstvu nije zabranjeno, najnovijim merama NBS to je onemogućeno, jer je u ovom trenutku to neisplativ posao”, upozorava Čupić.
On smatra da je NBS akcenat trebalo da stavi na sve prevremene otplate kredita, jer je reč o špekulativnim poslovima, čiji je cilj „peglanje" likvidnosti centrala.
S druge strane, paket monetarnih mera Narodne banke ima za cilj smanjenje neizvesnosti na deviznom tržištu i stabilizaciju kursa. „Sve ranije špekulacije privrednika i izvoznika o realnom kursu od 100 do 120 dinara za evro, sada su pale u vodu, jer im je postalo jasno šta će se dogoditi sa njihovim bilansima ako kurs dinara nastavi da kliza nadole. Jer, i privrednom i bankarskom sektoru odgovaraju stabilni uslovi poslovanja", ističe Čupić.
Uz konstataciju da mere NBS neće stupiti na snagu odmah, već je poslovnim bankama dat rok od mesec i po dana da se na njih priviknu, Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da će povećanje dinarskog udela devizne obavezne rezerve sa 20 na 40 odsto omogućiti bankama koje u svom bilansu imaju više deviza nego dinara, da taj višak ponude na međubankarskom deviznom tržištu na prodaju.
To će stimulativno delovati na rast ponude deviza, a samim tim i na jačanje dinara.
"Povećanje obavezne rezerve u dinarima usmereno je na likvidnost bankarskog sektora, jer će to preusmeravanje uticati da se višak dinara, koji se do sada čuvao u repo plasmanima kod NBS, nađe na redovnim računima banaka kod Narodne banke, u okviru obavezne rezerve”, objašnjava ona i dodaje da su mere NBS već dale rezultat, jer se devizno tržište stabilizovalo, a dinar ojačao.
