Izvor: B92, 11.Jun.2012, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mencinger: Štednja je otrov, ne lek
Kriza će završiti onda kada se na nju naviknemo, kaže makroekonomista i prvi slovenački ministar ekonomije Jože Mencinger.
On objašnjava da je kriza stvarana četiri decenije, a barem za sada nema razloga za optimizam, jer nema promena u svetskom ekonomskom poretku
Mencinger upozorava da se "ne leče se ni uzroci ni posledice krize. Štednja u javnom sektoru je otrov, a ne lek. Štednja je korisna, ako drugi troše, ako svi štede, štednja je katastrofa".
Slovenački >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomista navodi da je "već od velike krize tridesetih godina poznato da se ona pretvorila u svetsku jer se finansijski krah 'lečio' štednjom. Zašto od tada nismo ništa naučili, ne znam. Radi se o ideologiji prema kojoj treba smanjiti javni sektor te školstvo, zdravstvo i socijalnu zaštitu što više privatizovati".
Mencinger kaže da su "kreditne agencije veoma štetne institucije. Ne treba zaboraviti da su toksičnim papirima davale ocene AAA, da su sarađivale u finansiranju Grčke, da su mnogo puta bile istovremeno plaćene za savetovanje i ocenjivanje velikih firmi. No, pošto im "finansijska tržišta" i dalje veruju, one mogu uništiti i manje države".
Na pitanje šta bi bile najteže posledice eventualnog raspada Evropske unije, on kaže da bi "ako bi se EU raspala stihijski, nastala neviđena ekonomska i socijalna kriza".
Mencinger naglašava da je najgore produžavanje sadašnjeg stanja, jer se situacija samo pogoršava. Prema njegovom mišljenju, otpisivanje grčkih dugova bilo bi za prosečnog Grka, pa i za druge zemlje EU, verovatno najbolje rešenje.
"Svima je jasno da Grčka dug ne može vratiti i da naša 'pomoć' Grčkoj završava u finansijskim institucijama, koje su finansirale njen 'razvoj'", kaže on i dodaje da bi "izlazak Grčke iz evrozone bez otpisa dugova za Grčku bila ekonomska, socijalna i politička katastrofa, koja bi možda iznudila vanredno stanje" i da bi Grci u tom slučaju masovno izlazili i tražili zaposlenje u zemljama EU, koje bi možda odgovorile sa uvođenjem granične kontrole.
"U slučaju da Grčka izađe iz evrozone, smanjenje evro područja za 2,5 odsto, koliko otpada na Grčku, ne bi trebalo da stvori veće probleme u ostaloj monetarnoj uniji", navodi Mencinger.
On dodaje da je problem "međutim, Španija, koja je mnogo veća, po nezaposlenosti u položaju Grčke. Od rešenja njenih problema zavisi sudbina Evropske unije".
