Izvor: Politika, 08.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Menadžeri kvare prosek
Statistika pokazuje da su prosečne neto plate 610 evra, što većina smatra netačnim, jer su tu uračunata i visoka primanja menadžera TEMA DANA
Od našeg stalnog dopisnika
ZAGREB, januara – Među tranzicijskim zemljama jugoistočne Evrope Hrvatska spada u one s višim primanjima i standardom, što između ostalog utiče i na neskriveno neraspoloženje činjenicom da i pored toga Rumunija i Bugarska od ove Nove godine postaju članice Evropske unije iako po mnogim ekonomskim pokazateljima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaostaju za njom.
Statistika pokazuje da su prosečne neto plate u Hrvatskoj oko 4.450 kuna (610 evra), ali većina to smatra netačnim zato što su tu uračunata i visoka primanja brojnih menadžera. Dok se plate velike većine stanovništva mere u hiljadama kuna (za 1 evro se dobije 7,3 kune), menadžerske su u hiljadama evra, odnosno u desetinama hiljada kuna. Zato ovde vole da podsećaju na onu staru statističku mudrost da kada jedni jedu meso, a oni brojniji samo kiseli kupus – ispada kako u proseku svi jedu sarmu.
Prema analizi sindikata i ovako relativno visoke prosečne plate pokrivaju 79 odsto mesečnih osnovnih troškova života prosečne hrvatske porodice, i to ako žive u svom stanu. Ako su podstanari, ta plata im pokriva tek 62 odsto mesečnih troškova.
Zahvaljujući aktuelnim cenama u Hrvatskoj novčanica od sto evra i nije neka naročita vrednost – daleko se brže "topi" nego nekadašnjih sto nemačkih maraka. Zato ovde primanja od 1.400 kuna (191 evro), koliko je proteklih meseci primalo 500 radnica poznate zagrebačke industrije konfekcije "Heruc", jednostavno nisu dovoljni za život, zbog čega je nedavno izbio i žestoki štrajk. Prema službenom vladinom izveštaju, u Hrvatskoj 17,3 odsto stanovništva živi u domaćinstvima čiji dohodak je ispod praga siromaštva prema međunarodnim normama.
Koliki je raskorak između najčešćih primanja i onih koja ostvaruju funkcioneri i menadžeri pokazuje primer plata državnih službenika, što je ovih dana objavila vlada. U privredi su te razlike još izraženije, a rezultat su statistički visoka prosečna primanja koja velika većina stanovništva ne može da dosegne.
Tako na primer, kraj 2006. godine zaposleni u javnoj upravi i odbrani dočekali su s prosečnim platama od 4.969 kuna (680 evra), s tim da viši stručni saradnik ima platu od 695 evra, upravni referent 417, policajac 452 evra, daktilograf 383, a čistačica 305 evra.
Najvišu platu u javnom sektoru prima šef uprave kompanije INA Tomislav Dragičević od 60.783 kune (8.330 evra), sledi ga direktor "Kroacija osiguranja" sa 5.740 evra, direktor "Janafa" sa 4.210 evra, čelni čovek "Hrvatskih železnica" sa 3.870 evra itd., a zabeležene su i visoke plate javnih firmi – iako one beleže velike gubitke. Tako direktor "Vjesnika", koji je u većinskom državnom vlasništvu, prima 3.510 evra, a ta nekada uspešna novinska kuća 2006. godinu je završila sa 2,67 miliona evra gubitka.
U sektoru trgovine prosečne plate su 3.986 kuna (546 evra), ali kako to najčešće izgleda u praksi pokazuje primer najveće mreže za prodaju novina, cigareta i ostalog "Tisak": prodavac sa dužim stažom prima mesečno oko 2.400 kuna (328 evra), ali zato "Adris grupa" iz Rovinja (izrasla iz poznate "Tvornice duhana") koja je većinski vlasnik "Tiska", ima četrdesetak veoma dobro plaćenih menadžera, koji dižu prosek primanja u toj firmi.
Te više plate uglavnom su "pokrivene" poslovnom tajnom, jer su određene pojedinačnim, tzv. menadžerskim ugovorima, a slično je i u novinarskom sektoru. Doznajemo ipak da stalno zaposleni novinar sa srednjim stažom u Hrvatskoj zarađuje mesečno između 800 i 1.000 evra, dok je kod reportera i komentatora to znatno više. Nije zato neobično što sve novine nastoje da što veći deo svog poslovanja ostvare preko honoraraca, koji su za isti posao znatno manje plaćeni.
U zdravstvenoj delatnosti prosečna primanja su oko 730 evra, s tim što – barem za ovdašnje prilike – zarade najviših medicinskih stručnjaka i nisu baš nešto naročito. Tako, na primer, doktor nauka i specijalista psihijatrije u srednjim godinama zarađuje mesečno oko 1.100 evra, a kardiohirurg u zagrebačkoj KBC "Dubrava" (bivša Vojna bolnica) sa svim dodacima oko 1.250 evra.
Istovremeno, u obrazovanju koje je protekle godine obilovalo štrajkovima zbog zaostajanja u primanjima u odnosu na državni prosek, zaposleni završavaju godinu s prosečnim platama od 610 evra (baš kakav je sada prosek cele države), u hotelijerstvu sa oko 540 evra, prerađivačkoj industriji 567 evra, a u saobraćaju i vezama sa oko 720 evra.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 08.01.2007.]
