Izvor: B92, 09.Maj.2012, 10:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Meksikanci napuštaju SAD, idu kući

Montreal -- Prvi put u poslednjih nekoliko decenija broj Meksikanaca povratnika i iseljenika u SAD sveden je na nulu jer je stopa nezaposlenosti niža nego kod komšija.

Uz to, trenutni privredni rast u Meksiku viši je nego u SAD.

"Meksikanci prelaze i dalje Rio Grande, ali u suprotnom smeru", prokomentarisao je kanadski ekonomski analitičar Rišar Dipal.

Posle velikog imigracionog talasa od 12 miliona meksičkih građana koji su se uselili u SAD tokom protekle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << četiri decenije, i to polovina njih ilegalnim putem, ponovo je uspostavljena ravnoteža izmedju broja meksičkih iseljenika i povratnika u zemlju.

Meksikanci sve manje pate od kompleksa niže vrednosti, za tim nema potrebe, jer kako je ironično primetio meksički milijarder Karlos Slim: "Kada su svi bogatiji od vas, onda oni kupuju više, povećavaju potražnju, stimulišu tržište i na taj način podstiču razvoj naše zemlje", prokomentarisao je La pres.

Razlozi ovakvog demografskog bilansa su pre svega ekonomske prirode.

Dok prva ekonomska sila sveta sa teškoćom uspeva da prevaziđe finasijsku krizu 2008-2009, Meksiko beleži impozantne ekonomske rezultate, ostavljajući iza sebe svog glavnog konkurenta Brazil.

Meksiko obiluje mladim obrazovnim kadrom, broj inženjera na 1.000 osoba iznosi 0,6 odsto, a u SAD 0,2. Nafta više nije glavni izvozni adut zemlje, pre trideset godina 70 odsto ukupnog izvoza zemlje svodio sa na prodaju ove sirovine, a danas on prelazi 14 odsto. Meksiku, preostaje da reši osim problema korupcije i droge i pitanje velike koncentracije bogatstva i pomanjkanje konkurentnosti u pojedinim sektorima, što koči dalje investiranje.

Meksikanci su posle krize 2008. shvatili da je lakše doći do posla u njihovoj otadžbini nego u susednom SAD kome su se donedavno divali.

Naime, stopa nezaposlenosti u Meksiku pala je na 4,6 odsto u martu ove godine, dok ona u SAD prelazi osam odsto.

Već dve godine privredni rast Meksika od 8,3 odsto je skoro duplo veći nego u SAD. Čak ni "Jaguar" Latinske Amerike, Brazil, nije uspeo da prati ovakav trend meksičke privrede.

Bez obzira na zvezde rastućih ekonomija, Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu kao i na lošu reputaciju zbog ogromne korupcije u zemlji i rata protiv droge u kome je za šest godina 50.000 osoba izgubilo život, Meksiko je uspeo da umnoži svoja tržišta zahvaljujući pre svega raznovrsnim komercijalnim sporazumima o slobodnoj trgovinskoj razmeni sa Severnom Amerikom.

Meksiko je 2006. izvozio 90 odsto svoje robe u SAD a sada manje od 80 odsto, sa tendencijom rasta u latinoameričke zemlje.

Veliki ekonomski uspeh Meksika privlači sve veći broj stranih investitora, poput uglednih kompanija Folksvagen i Nisan koje su uložile na stotine miliona dolara u otvaranje fabrika na tom prostoru koje sada plasiraju svoje proizvode širom sveta.

Izvoz prerađivačkog sektora koji je 1980. predstavljao dva odsto bruto domaćeg proizvoda, sada predstavlja četvrtinu ekonomske aktivnosti u zemlji.

Nastavak na B92...