Izvor: B92, 15.Apr.2015, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mekov 60. rođendan u senci krize
Nakon šezdeset godina postojanja, Mekdonalds i ostali restorani brze hrane nalaze se pred istim izazovom – konkurencijom i jačanjem svesti o zdravoj hrani.
Brza hrana je u SAD bila i ostaje biznis na kom se okreću milijarde. Amerikanci godišnje na hamburgere, pomfrit i slično potroše više od sto milijardi dolara.
Međutim, brzom hranom više ne privlače samo poznati, veliki lanci restorana.
Uspešna priča američkih lanaca restorana brze hrane decenijama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije mogla da se zaustavi. Braća Ričard „Dik“ i Moris „Mek“ Mekdonald preselili su krajem 1920-ih godina iz provincijskog Nju Hemšira u Kaliforniju kako bi oprobali svoju preduzetničku sreću. Godine 1948. braća su držala uspešan restoran brze hrane za vozače. Hrana se naručivala i preuzimala ne izlazeći iz auta. Taj koncept toliko se svideo Reju Krocu da je od braće otkupio prava i taj revolucionarni koncept brze hrane proširio po čitavoj Americi. Pre tačno 60 godina, 15. aprila 1955, Kroc je u Des Plejnsu, predgrađu Čikaga, otvorio prvu filijalu korporacije Mekdonalds.
Izgleda da sve više Amerikanaca gubi apetit kada je reč o Big meku, Čiken meknagetu itd. U januaru ove godine Mekdonalds je objavio da je petu godinu zaredom imao manji promet.
Istina, u poslednjem kvartalu 2014. firma je ostvarila promet od oko 6,6 milijardi dolara, ali u poređenju s prošlom godinom to je bilo sedam odsto manje. U čitavoj godini promet se smanjio za dva procenta i iznosio je 27,4 milijarde dolara.
Njegovi suparnici Vendis i Burger king još se drže relativno dobro. Oni su u 2014. imali rast prometa od oko dva odsto. Ali, i oni su se morali da se bore protiv smanjenja prometa deleći bonove za popust, stavljajući u ponudu nove proizvode i prodajući neke filijale.
Tokom idućih decenija pojavili su se Kentaki frajd čiken, Burger king, Tako bel i Vendis.
Danas nekadašnji revolucionari brze hrane tapkaju u mestu. Mekdonalds je, istina, sa oko 36.000 filijala u svetu i dalje nesporni broj 1, ali popularnost mu bledi.Kupci odlaze – i to manjim ponuđačima za koje se smatra da nude bolji kvalitet hrane.
Tako se Šejk šak reklamira mesom bez hormona i sastojcima iz organske proizvodnje. Taj patuljak u ponudi brze hrane startovao je 2000. u Njujorku, a danas ima filijale po čitavim SAD. Početkom ove godine taj lanac je ponudio svoje deonice na berzi. Početna cena od 21 dolar po deonici odmah je porasla na 47 dolara, što je rast od 123 procenta.
„Nema sumnje da postoji trend zdrave hrane“, kaže Merion Nestl, ekspertkinja za zdravu hranu na Njujorškom univerzitetu. Mlađe generacije žele da znaju šta je u hrani i odakle ona dolazi. „Upravo mladi ljudi su ti koji paze čime se hrane i kako se ta hrana priprema“, kaže Nestl. „To je trend koji se svake godine pojačava.“
Mekdonalds i ne stoji loše kada se upoređuje kaloričnost i količina masti u hrani, Tako Mekdonaldsov Big mek i pomfrit imaju ukupno oko 870 kalorija, a kod Šejk šaka za isto to dobija se 960 kalorija. Naročito je kalorična ponuda kod Čipotlea, kojeg kupci takođe smatraju zdravijim: njihov burito sa govedinom i pomfrit imaju 1.350 kalorija.
"Ne sme se zaboraviti, kaže Bastijanih, da svaka vrsta brze hrane ima svoje kupce. Nije svima važna organska hrana i održivost", kaže Džo Bastijanih, vlasnik nekoliko američkih restorana sa više zvezdica.
Međutim, on smatra da Mekdonalds i ostali moraju da se odluče koju vrstu klijenata dugoročno žele. "Istina, i kod Mekdonaldsa su u ponudi salate i rolade s povrćem, ali njihov pokušaj prelaska na drugačiju hranu nekako ne uspeva", ističe on.
Mekdonalds kritkuju i sa drugih strana, na primer da su njihovi radnici slabo plaćeni. Kad se u SAD govori o slabim platama, onda se misli se na trgovački lanac Volmart i restorane brze hrane. Mekdonalds je nedavno popustio pod pritiskom i najavio da će povećati plate i isplatiti bonus radnicima u 1.500 američkih filijala.
Da li to Mekdonalds pokušava da popravi svoj imidž? Stručnjaci smatraju da se i tome mora pristupiti sa dugoročnim i odlučnim konceptom, kako bi se to uverenje učvrstilo u glavama kupaca.
"Mekdonalds je sveprisutan. To je jedna od najvećih prednosti tog preduzeća“, kaže Vanesa Vong koja često izveštava o prehrambenoj industriji. Ali, kako kaže, upravo je ta sveprisutnost ono što otežava da se neke stvari promene.
