Izvor: Politika, 03.Dec.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Megamarketi ulaznica za izvoz
Veliki trgovinski lanci, koji rade u Srbiji, robu naših proizvođača prodaju i u drugim zemljama u kojima posluju i imaju svoje prodavnice
U vodećim trgovinskim lancima u Srbiji uglavnom je oko 70 odsto robe domaće proizvodnje, dok ostatak čine artikli iz uvoza. Naših proizvođača najviše ima u prehrani, dok je većina uvoznih proizvoda iz kategorija tehnike i južnog voća.
Odnos 70 prema 30 posledica je poslovne politike i procene svakog trgovinskog lanca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a ne nametnutih rešenja, jer ne postoji, niti bi trebalo da postoji, propis kojim se reguliše visina procenta robe na rafovima iz domaćih fabrika.
Naša zemlja nema veliku nacionalnu kampanju koja bi podržala kupovinu domaćih proizvoda, mada sa takvim akcijama uvek treba biti obazriv, jer su pre nekoliko godina to probali Hrvati i Mađari, pa ih je opomenula Evropska unija zbog diskriminacije. Međutim, to mogu da pokrenu udruženja domaćih proizvođača, nevladine organizacije ili privredna komore.
U organizaciji „Moja Srbija”, koja akcijom „birajmo domaće” želi da motiviše što više građana da kupuju robu proizvedenu u Srbiji, kažu da su mnogobrojne koristi od kupovine domaćih proizvoda.
– Kada damo 100 dinara za naš proizvod, veoma često i do 95 dinara ostaje u zemlji i odlazi na troškove proizvodnje, plate radnika, investicije i izdvajanja za prosvetu, zdravstvo, penzije i bezbednost, a samo pet dinara putem profita vlasniku firme – ističe Milan Ristić, predsednik ove organizacije, objašnjavajući i „zakonitost” ponašanja naših potrošača kada je reč o kupovini srpske robe.
– Naši sugrađani uglavnom kupuju osnovne životne namirnice domaćih proizvođača, ali već kod kućne hemije i drugih proizvoda za domaćinstvo, raste udeo uvozne robe. Što je proizvod složeniji, veći je udeo prodaje artikala iz uvoza – zaključuje Ristić.
Oznaku domaćeg proizvoda može da nosi sva roba koju su proizveli građani Srbije na teritoriji naše zemlje i to najvećim delom od domaćih sirovina.
– To znači da nije važno čiji je to brend, sve dok je naš proizvod zato što većina novca kojim je roba kupljena ostaje u zemlji – kaže Ristić.
Kako u Srbiji posluju veliki internacionalni i regionalni lanci poput „Deleza”, „Metroa” ili „Merkatora”? Pitali smo ih da li robu srpskih proizvođača izvoze svojim kanalima i da li je prodaju i u drugim zemljama u kojima posluju.
U „Delezu”, u čijem sastavu posluju „Maksi” i „Tempo”, ali i nekadašnje „Deltine” maloprodaje u regionu koje su preuzeli, navode da izvoze velike količine njihove privatne robne marke koje su proizvedene u Srbiji u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.
– Radimo na projektu omogućavanja izvoza dela asortimana privatne robne marke i u Rumuniju, a kako smo deo trgovinskog lanca koji ima prodajne objekte i u Grčkoj sledeće godine planiramo promotivne aktivnosti koje će tržištu Grčke približiti srpske proizvode. Nadamo se da će ove aktivnosti pospešiti izvoz i naših privatnih brendova i proizvoda poznatih srpskih kompanija u Grčku. Takođe, nadamo se da će visokokvalitetni tradicionalni proizvodi koje proizvodimo u okviru nove robne marke „od naše zemlje” naći put i do tržišta Evropske unije – navode u „Delezu”.
U „Merkatoru” kažu da na tržištima na kojima posluju u jugoistočnoj Evropi prodaju i proizvode iz Srbije.
– U našim objektima u regionu nalaze se proizvodi srpskih proizvođača iz kategorija prehrane, konditorskih i delikatesnih proizvoda, zamrznutog voća i povrća, ali i kolači, čajevi, napici i gazirana osvežavajućih pića, zimnica, kao i proizvodi neprehrane i sredstava za higijenu. Svi ovi proizvodi zadovoljavaju jedinstvene kriterijume na svim tržištima u regionu. Imaju odličan kvalitet i povoljnu cenu, ali pored toga vrlo je važna i odgovarajuća marketing podrška za njihove proizvode – rekli su u „Merkatoru”, dok u veleprodaji „Metro keš end keri” navode da je u njihovim distributivnim centrima do 90 odsto svih prehrambenih i 80 odsto neprehrambenih proizvoda domaće proizvodnje.
– Istovremeno sarađujemo sa više od 119 srpskih firmi na proizvodnji naših privatnih robnih marki. Ove kompanije imaju mogućnost da te proizvode izvoze u 29 zemalja na tri kontinenta na kojima kompanija „Metro keš end keri” posluje. Trenutno se proizvodi iz Srbije izvoze u Austriju, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Češku, Slovačku, Ukrajinu i Moldaviju. Izvoze se gotovo sve vrste proizvoda, od zimnice, konzerviranog povrća, slatkiša, grickalica, sredstava za higijenu, tekstilnih proizvoda. Na primer, u „Metrou” u Moldaviji 24 naša proizvođača izvozi više od 230 artikala proizvedenih u Srbiji, a do sada je izvezeno 177,78 tona proizvoda – rekli su u „Metrou”.
Stefan Despotović
objavljeno: 03.12.2012.
