Izvor: B92, 20.Feb.2009, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medvedev:Restrukturiranje ekonomije
Moskva, Berlin, Prag -- Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev smatra da Rusija mora da restrukturira ekonomiju da bi u budućnosti bila spremna za krizu.
"Nismo još u baš teškoj situaciji: kriza se nastavlja, još nije dostigla vrhunac", izjavio je Medvedev na sastanku Prezidijuma Državnog saveta, dodajući da su i druge države u sličnom položaju, preneo je Itar-tas. On kaže da je neophodno razviti infrastrukturu i ojačati finansijski sistem.
"Kada prevaziđemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ove probleme, kriza će biti završena, a mi moramo da obezbedimo novu situaciju: ciklus ekonomskog razvoja, koji se obnavlja za sedam, 10, 12 i 15 godina, pa kada se dogodi sledeća kriza, ona će biti manje strašna", rekao je Medvedev.
Pomoć Nemačke evro-zoni
Nemački zvaničnici najavljuju da će ta zemlja pomoći bilo kojoj članici evro-zone da izbegne finansijski kolaps. Nakon što je to najavio nemački ministar finansija Per Štajnbrik, isto je rekla i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Ona je izjavila da će njena vlada finansijski podržati Međunarodni monetarni fond kako bi on spasao zemlje evro-zone (zone u kojoj se koristi evro) koje se nalaze u finansijskoj krizi.
Iako se i Nemačka suočava sa recesijom, ona je voljna da pomogne državama koje su u lošijoj finansijskoj situaciji, a koje se nalaze u evro-zoni. Nemačka kancelarka je to potvrdila na sastanku sa predsednikom Evropske komisijie Žozeom Manuelom Barosom.
"Nemačka sigurno neće odbiti da pomogne MMF-u, ukoliko je to potrebno bilo kojoj zemlji. Smatram da pristup takvim problemima treba da bude višestruk, kao što je bio slučaj sa Mađarskom", kaže ona.
"Ne smemo da govorimo loše o zemljama koje još uvek nisu u krizi, to će ih samo oslabiti. Ali ukoliko je pomoć neophodna, mi ćemo pomoći, naročito MMF-u", kaže ona.
Nemački ministar finansija Per Štajnbrik izjavio je da će Nemačka pružiti pomoć i po cenu da ugrozi postojanje monetarne unije, pa čak i da prekrši važeća pravila Evropske unije.
Gvadalupe u krizi
Situacija na francuskom ostrvu Gvadelupe, u Karipskom moru, smiruje se nakon što je predsednik Nikola Sarkozi najavio da će država izdvojiti 580 miliona evra pomoći za prekomorske teritorije.
Na Gvadelupeu, gde je poslednjih dana došlo do sukoba policije i demonstranata, generalni štrajk još traje, ali su organizacije koje su pozvale na štrajk pristale da nastave pregovore o izlasku iz krize.
Međutim, Žoze Manuel Baroso smatra da je neophodno da se poštuju pravila EU. "Veoma je važno da se poštuju međunarodna tržišna pravila. Zbog toga i analiziramo različita rešenja", kaže on.
"Ne želimo da pravimo probleme unutrašnjim tržištima. Ukoliko odluke neke zemlje budu štetne po neku drugu zemlju, to je jako loše. Takva pomoć neće stvoriti nova radna mesta, ona će ih uništiti", kaže on.
Sa druge strane, francuska ministarka ekonomije Kristina Lagard smatra da ne treba olako tražiti pomoć od MMF-a.
"Nadam se da će sve članice biti odgovorne prema drugima i pokušati da ne uključe MMF u rešavanje situacije ili bilo koju drugu instituciju. Nadam se da možemo da nađemo rešenja, a da to pri tom ne podrazumeva MMF", kaže ona.
Stručnjaci smatraju da članstvo u evro-zoni neće olakšati svim zemljama da se izbore sa unutrašnjim poteškoćama, a neki čak napominju da je jedno od rešenja da se napusti evro kao domaća valuta.
Češka protiv pomoći svima
Češka kao predsedavajuća Evropskoj uniji nije za to da se zemljama srednje i istočne Evrope pomaže kao celini. Zato je izvesno da će se plan Austrije za takvu pomoć naći na dnevnom redu vanrednog kriznog samita u Briselu 1. marta.
"Austrijska inicijativa je zanimljiva, ali potrebno je da pažljivo razmotrimo situaciju u svakoj zemlji ponaosob i prema tome tražimo rešenje", kazao je za "Hospodaržske novini" češki vicepremijer za evropska pitanja Aleksandar Vondra.
Austrijski kancelar Verner Fajman namerava da plan koji bi pomogao i austrijskim bankama, budući da se obim njihovih pozajmica u regionu srednje i istočne Evrope popeo do 70 odsto BDP Austrije, predstavi upravo u Briselu 1. marta.
Koaliciju novih članica, koje bi na samitu branile interese srednje i istočne Evrope, kako krizni plan EU ne bi uzimao u obzir pre svega interese "stare Evrope" i njenih moćnih članica, pokušava da okupi i poljski premijer Donald Tusk.
