Izvor: Politika, 26.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medvedev: Nećemo hapsiti preduzetnike
Ruski predsednik obratio se ruskim kapitalistima, stranim investitorima i ekonomskim ekspertima 18. juna na plenarnoj sednici Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma i 19. juna članovima Komisije za modernizaciju. – „Politika” u dva nastavka prenosi najzanimljivije detalje predsednikovog pogleda na izlazak iz krize
Liberalizam u svetu, želeli mi to ili ne, zamenjen je umerenim (a ponekad i sasvim neumerenim) protekcionizmom. Visok rejting investitorima više ne garantuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sigurnost investicija. Prvi put za dug niz godina naglas i veoma primetno počelo se govoriti o potrebi strukturnih reformi ne samo u zemljama u razvoju, nego, pre svega, u razvijenim zemljama. Nedavno je bilo čudno čuti da će pretnja krize suverenog duga i budžetski deficit preći preko ivice upravo u naprednim privredama. Ali danas je to realnost i mi smo se na to navikli.
U toj realnosti menjaju seekonomski modeli, finansijskaarhitektura, tehnologije, socijalni instituti. Elastičnost i sposobnost adaptacije – to su reči koje se postale mnogo popularnije od pojmova stabilnosti i predvidljivosti. To ne raduje svakoga, što je očigledno. Oko toga se vodeveoma ozbiljne diskusije. Jedino što možemo da tvrdimo apsolutno tačno jesteda se mi više nećemo vratiti unazad, ka prethodnom poretku i ka prethodnim modelima razvoja.
U toku najbližih decenija – to su naši planovi – Rusija treba da postane država u kojoj se blagostanje i visok kvalitet života ljudi neće obezbeđivati samo na račun prirodnih resursa,nego na račun intelektualnih resursa,inovacionom ekonomijom, koja stvara unikatna znanja, izvozom najnovijih tehnologija,izvozom proizvoda inovacione delatnosti.
Ciljevi naše modernizacijesu realni i dostižni. Glavno što je potrebno za njihovo pretvaranje u život – to je „pametna politika” koja omogućava, s jedne strane, da se iskoriste naše mogućnosti i konkurentske prednosti, a s druge – koja stvara mehanizme stalnog usavršavanja i razvoja.
U čemu se sadrži ta politika? Nabrojaću nekoliko njenih komponenti.
Prva. Danas su se u Rusiji formirali povoljni makroekonomski uslovi za modernizaciju.
U drugom polugodištu prošle godineuspeli smo da stabilizujemo ekonomiju posle teškog pada. I već je započelo njeno postepeno obnavljanje. Ako je po rezultatima drugog kvartala ekonomski pad iznosio skoro 11odstou prošloj godinu, vidi se da je po rezultatima četvrtog kvartala pad već mnogo manji – oko četiri.Ovu godinu,za nas je naravno to veoma važno, započeli smo rastom. Po podacima koje mi imamo, radi se o četiri odsto rasta za pet meseci.
Štednja stanovništva,koja je porasla,podržala je sektor bankarstva i omogućila da se brže stabilizuje situacija u privredi. Samo depoziti fizičkih lica porasli suprošle godine više nego za jednu četvrtinu.
Mi nemamo problema s našim suverenim dugom – on je minimalan. Obnovljen je rast zlatnih rezervi i njihov današnji nivo – oko 460milijarni dolara – veoma je osetan.
Posle besprecedentnih po razmerama mera podrške privredi, prelazimo ka više uravnoteženoj i opreznoj budžetskoj politici. Najvažnije je da se budžetski deficit kontroliše, mada nas, naravno, deficit ne raduje mnogo. Ali, nalazi se u okvirima razumnih granica i ne guši zadatke razvoja asvake godine će se smanjivati. Iduće, 2011. godine deficit federalnog budžeta treba da iznosi orijentaciono četiri odsto BDP, a 2012. godine da se spusti do tri odsto.
Visok nivo inflacijeposlednjih dvadeset godina bio jejedan od naših najvažnijih problema. Inflacija je 2009. godine znatnousporena – otprilike do devet odsto. Iove godine inflacija nastavlja da opada i sada iznosi oko šestodsto godišnje.
Da bi se izbegao veliki budžetski deficit i dužnička kriza, danas mnoge države donose odluke o osetnom povećanju poreza,ili o smanjenju socijalnih programa i garancija. Mi polazimo od toga da su naše socijalne obaveze bezuslovne. To je povezano sa situacijom u kojoj je bila naša socijalna sfera poslednjih godina. Mi treba da učinimo tako da specijalne mere za zaštitu najslabijih,ipak,ne zaustavljaju progres. Imamo mogućnost da ne povećavamo poreze, osim tih odluka koje su već poznate. Sledeće godine ćemo dati dodatne preference inovacionim kompanijama. Pri povoljnim uslovima obnavljanja globalne iruskaprivredau skorije vreme će se vratiti na pitanja opšteg smanjenja poreza u biznisu.
Druga.Budžetska politika države treba da stimuliše strukturni pomak u privredi. Mi za sada nemamo mnogo novca u budžetu za strukturne transformacije. Čak i to što imamo u budžetu, moguće je i potrebno da iskoristimo na drugačiji način, efikasnije i s većim rezultatima.
Zbog toga,od 2011. godine ozbiljno menjamo budžetsku politiku. Budžet ćemo da preorijentišemo ka realizaciji konkretnih programa, pojačaćemo akcenat ka osnovnim prioritetima razvoja. Doneli smo komplikovano i važno rešenje da prestanemo s praksom finansiranja budžetskih ustanova, koje nije povezano s razultatima njihovog rada. Umesto toga, finansiraćemo promene, poboljšanja, nove projekte, rešenja konkretnih zadataka. Naprimer, budžetom će biti finansirano uvođenje „elektronske vlade” i proširenje dostupa ka širokopojasnom Internetu, obezbediće se donacije za mlade naučnike i za perspektivna istraživanja, podržaće se rast energetske efektivnosti privrede i komunalnog sektora.
Treća. Rusiji je potreban pravi investicioni bum.
Stvaranje pogodnih uslova za investitore, u suštini je naš najvažniji zadatak i mi gapostavljamo u centar naših dejstava.
Odnedavno sam promenio pravila rada organa za sprovođenje zakona prema biznisu. Sada su po zakonu ograničene mogućnosti hapšenja preduzetnika u toku istrage ekonomskih prestupa. Procedure provere biznisa su postale jasnije i uslovljene su nadzorom tužilaštva.
Što se tiče investicione klime, od 1. januara ove godine pojednostavljen je način i proširene su mogućnosti primene nulte stavke za porez na dobit što se tiče dividendi. Danas sam spreman da izjavim da će u Rusiji od 2011. godine biti u potpunosti ukinut porez na rast kapitala pri realizaciji dugoročnih direktnih investicija (Aplauz).Hvala za podršku.
Takve investicije su nam zaista kritično neophodne za modernizaciju nacionalne privrede. Poručujem vladi da razradi ideju formiranja specijalnog investicionog fonda u komeće državna sredstva da budu popunjena privatnim kapitalom (recimo na jednurublju državnih investicija, računamoda angažujemo trirublje privatnih investicija). Fond će se baviti angažovanjem za projekte strateških investitora i sufinansiraće takve projekte. A njihov rad će biti organizovan na apsolutno tržišnim i transparentnim principima. Mislim da bi takva ideja mogla biti realizovana zagodinudana.
Postoji još jedna tema, još jedna odluka, koja je već realizovana – odgovarajući zakon sam većpotpisao – pojednostavljen je migracioni režim za pridošle visokokvalifikovane stručnjake. Između ostalog, za one koji će učestvovati u velikim investicionim, naučnim i visokotehnološkim projektima. Takođe,radimo nad poboljšanjem pravila oko viza, i nadam se da će mnogi gosti našeg današnjeg foruma već u najskorije vreme moći da iskoriste nove mogućnosti da bi gradili biznis ikarijeru u Rusiji.
Četvrta. Mi odlično razumemo da savremenu privredu nije moguće izgraditi odozgo i po naređenju. Koliko god bilo kod nas državnih kompanija, modernizacija će biti realizovana,pre svega, snagama privatnog biznisa. I samo pri postojanju konkurencije. A uloga države je da stvara za ruske i inostrane preduzetnike povoljnu poslovnu klimu, a takođe fer konkurentsko okruženje.
Nekada je naš nobelovac fizičar Petar Kapica voleo da ponavlja frazu: „Često se misli da je onaj koji je otkinuo jabuku i uradio glavni posao. A ustvari je to uradio onaj koji je posadio drvo”. Država ne treba uvek sama da kida jabuke s drveta ekonomije. Naćiće se onaj ko može to nekada da uradi bolje i efikasnije. Ali, šta država treba da uradi, šta spada u obaveze države – to je da pomaže da raste naš voćnjak jabuka, tj. da pomaže da se razvija sama privreda, privredna sredina.
Zato ću ja da smanjim spisak strateških preduzeća pet puta. Broj strateških akcionarskih društava će se smanjiti od 208 na 41, federalnih unitarnih preduzeća – od 230 do 159. Takvu naredbu sam danas potpisao.
(Aplauz).
Peta. Mi razumemo da je međunarodna konkurencija odlučujući stimulans za našu modernizaciju. U uslovima staklenika ništa ozbiljno ne raste. Zbog toga mi želimo konkurenciju i spremni smo za nju.
Znamo da konkurencija može da bude veoma jaka. Ali, to znači samo to da nam je potrebno da još mnogo toga uradimo da bismo poboljšali sistem državne uprave, da stimulišemo konkuretnu sposobnost ne samo ruske privrede, nego i ruske države, uključujući konkurentnu sposobnost ruske nadležnosti.
Efikasna sa tačke gledišta modernizacije treba da bude i naša spoljnoekonomska politika. Uspesi ruskog biznisa na svetskim tržištima, a takođe i realni rezultati angažovanja investicija, tehnologija, projekata u rusku privredu – to su glavni kriterijumi takvih investicija, takve vrste ekonomske delatnosti.
Sutra: Čekam odgovore od vlade
objavljeno: 27/06/2010
