Izvor: Politika, 27.Jun.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medvedev: Čekam odgovore od vlade
Sredinom novembra prošle godine vladi je bilo poručeno da obrati pažnju na kriterijume ocene rezultata spoljnoekonomske delatnosti, rokovi su već prošli, želeo bih da znam šta je urađeno. – Aktivirali smo rad na formiranju međunarodnog finansijskog centra u Rusiji
U nizu slučajeva promenićemo i našu praksu. Na primer, donete su odluke o mogućnosti primene u Rusiji tehničkih standard Evropske unije. Za to je bilo potrebno određeno vreme, ali su se na kraju svi složili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je jednostavnije uraditi tako nego dugo se baviti razradom sopstvenih standarda, mada ćemo i to da uradimo. Stvaramo mala inovaciona preduzeća pri univerzitetima, razvijamo sistem nacionalnih istraživačkih univerziteta. Od sledeće godine se u potpunosti ukida porez na dobit kod tih organizacija koje pružaju usluge obrazovanja i očuvanja zdravlja.
Poručiću vladi da pripremi novi program za podršku obučavanja ruskih studenata, ruskih stručnjaka u inostranstvu, u vodećim istraživačkim univerzitetima sveta. Taj program će omogućiti da se pojača naše uzajamno dejstvo sa svetskom naukom, sa svetskim obrazovnim i inovacionim društvom.
U poslednje vreme aktivirali smo rad na formiranju međunarodnog finansijskog centra u Rusiji. Naš interes je očigledan – za modernizaciju nam je potreban razvijen i konkurentno sposoban, na globalnom nivou, nacionalni finansijski sistem. Na taj način, razvijena finansijska industrija predstavlja za nas i sredstvo i jedan od samostalnih ciljeva modernizacije. Razvoj finansijskog centra u Moskvi je dobar predlog za ceo svet. To zapravo pokazuje i moje iskustvo kontaktiranja s rukovodiocima najvećih banaka, najvećih finansijskih struktura. Mi vidimo svoju ulogu u tome da zajedničkim snagama s drugim vodećim privredama sveta unapredimo arhitekturu svetskog finansijskog sistema, reformišemo međunarodne finansijske organizacije, stvaramo nove standarde regulisanja finansijskih tržišta.
Razvoj moskovskog finansijskog centra će, nadam se, omogućiti da se bitno učvrsti pozicija rublje kao jedne od mogućih rezervnih valuta. Promene u zakonodavstvu su naravno potrebne i mi ih razmatramo. Nedavno sam baš vodio u Moskvi sastanak povodom formiranja finansijskog centra. Kakve su to promene? One treba, pre svega, da olakšaju operacije na ruskim trgovačkim berzama, da se lakše oporezuje finansijska delatnost.
Do kraja ove godine planiramo da donesemo zakone o konsolidovanom finansijskom izveštaju, o regulisanju delatnosti pripojenih lica, o centralnom depozitariju, o nacionalnom platnom sistemu.
Upravo završavamo formiranje međunarodnog konsultativnog saveta, koji će, nadam se, doprineti formiranju finansijskog centra, njegovom uspostavljanju. U savet su pozvani rukovodioci mnogih velikih banaka i finansijskih kompanija sveta. Deo njih je prisutan u ovoj sali. Mi smo ljudi pragmatični i shvatamo koliko je dugačak put potrebno još preći da bi u Rusiji nastao pravi konkurentno sposobni finansijski centar.
Mi zaista modernizujemo Rusiju. Promene zahtevaju vreme. Ali, nemojte da sumnjate, mi ćemo to i da uradimo. Najvažnije odluke su već donete.
Današnje zasedanje komisije posvećeno je spoljnoekonomskoj politici. To je prvi put da mi dodirujemo pitanje uloge spoljnoekonomske politike u modernizaciji države. To je potpuno normalno uraditi ovde, na međunarodnom peterburškom forumu, kada imamo dobru mogućnost da opet popričamo o stanju u svetskoj privredi i o usaglašenosti naše spoljnoekonomske delatnosti sa zadacima i zahtevima današnjeg vremena.
Sredinom novembra prošle godine vladi je bilo poručeno da obrati pažnju na kriterijume ocene rezultata spoljnoekonomske delatnosti i spoljne politike Rusije radi rešenja zadatka modernizacije privrede. Rokovi su već prošli, želeo bih da znam šta je urađeno.
Očigledno je da pet prioriteta koji su bili formulisani, treba da se rasprostiru i na naše spoljnoekonomske veze, na uzajamne odnose s ključnim inostranim partnerima.
Na nedavnom samitu Rusija–Evropska unija bio je dat standard inicijative „Partnerstvo za modernizaciju”, koji je usmeren na saradnju upravo u sferi visokih tehnologija. To je upravo očigledan primer spajanja naše spoljnoekonomske politike i naših modernizacionih ciljeva.
Mi aktivno radimo s Nemačkom i Francuskom, potpisali smo odgovarajući memorandum s Danskom. Nadam se da će moja predstojeća poseta SAD takođe biti obeležena kretanjem po putu ka tom cilju. Razvijaćemo partnerstvo sa Amerikom.
Pred nama je zadatak koji se sastoji od dve komponente: formirati povoljnu investicionu klimu, rešiti prioritetne zadatke u sferi visokih tehnologija, radeći prema adresi, ili ciljano. Odlučiti se što se tiče liste država koje će biti naši ključni tehnološki partneri. Potrebno nam je da koordiniramo aktivnosti koje se tiču angažovanja investicija, između ostalog radi formiranja u Rusiji R&Dcentara vodećih tehnoloških svetskih kompanija, i plasiranja ruskih proizvoda i usluga na svetska tržišta. Za nas je krajnje bitno da naši inostrani partneri, univerziteti ovde, aktivno razvijaju svoju delatnost.
Potrebno nam je da stvaramo visokotehnološku proizvodnju da bismo postali konkurentno sposobni, pre svega zahvaljujući intelektualnim resursima.
Takođe, potrebno je da pripremimo predloge za formiranje konkurentno sposobnog sistema finansiranja naručioca izvoznih ruskih tehnologija, za povećanje veličine povoljnih državnih kredita za ruske izvoznike inovacione produkcije, između ostalog (ali ne ograničavajući se, naravno, samo time) u okvirima projekata povodom izgradnje nuklearnih stanica u inostranstvu, projekata u sferi ekonomije energije i energoefikasnosti, a takođe povodom realizacije sistema osiguranja eksportnih kredita i investicija.
Posebno razmatranje zaslužuje sistem carinsko-tarifne regulacije. To je jedan od osnovnih instrumenata balansiranja spoljnoekonomske delatnosti. Tu je situacija komplikovana, mogu to da kažem direktno u prisustvu naših inostranih partnera. Svuda postoji višak regulisanja, birokratija, nebrojiva količina normativnih akata, dozvola, licenzija, uverenja o registraciji, tehničkih zahteva. Naravno da takva količina normativnih zahteva rađa korupciju. Neefikasan sistem carinske administracije prosto nije u stanju da izađe na kraj sa zadacima podrške i stimulacije eksporta inovacija. Želeo bih da mi se danas kaže kako stoje stvari s pripremom zakona o carinskoj regulativi.
Takođe moramo da razmislimo ne samo o optimizaciji carinskih procedura, nego i o zahtevima valutne i izvozne kontrole prilikom eksporta gotovih proizvoda i komponenti.
Šta još može da se kaže? Ljudi, treba da uradimo sve da bi ljudi želeli da ostanu u državi u kojoj su stekli obrazovanje – naši ljudi, mladi ljudi. Odlaze ne samo zbog novca, u svakom slučaju u poslednje vreme čak moji kontakti govore da većina talentovanih ljudi koji odu u druge države, govori: „Znate, nama u principu potpuno odgovara plata, ona može da se uporedi sa evropskom, ili sa američkom platom. Ni perspektiva nije loša. Ali, problem je u tome što su teški uslovi za naše naučne eksperimente, jer plata nam stiže, a da bi se naručila laboratorijska oprema, potrebni agregati, mehanizmi, kompjuterska tehnika, još ponešto za izvođenje eksperimenata, za naučno stvaralaštvo, prolaze meseci, a nekada i godine, a dok je za to u inostranstvu dovoljno da na kompjuteru jednostavno otkucate potrebne pozicije i za dva-tri dana će vam sve stići”.
Eto u čemu je problem danas.
objavljeno: 28/06/2010
