Izvor: Preduzetnik.rs, 22.Apr.2020, 10:41
Mediji i Informisanje
Onaj ko vlada informacijama, vlada svetom.
Prava informacija u pravim rukama je pogodak.
Prava informacija u pogrešnim rukama je opasnost.
Pogrešna informacija u pravim rukama je paradoks.
Pogrešna informacija u pogrešnim rukama je katastrofa.
Ako postavimo pitanje kako su naši preci funkcionisali pre 100-200 godina bez velikog broja medija kakvim smo okruženi danas, možemo samo da naslutimo obrise tog odgovora koji „moderni mi“ ne bi smo u potpunosti baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Preduzetnik.rs << razumeli.
Da li da zbog te činjenice zavidimo našim precima, ili da ih žalimo?
Siguran sam da bi ovi malo stariji bili za prvu, a današnja mladež za drugu opciju.
Da li je to vreme bilo zdravije ili ne? Kako su se ljudi informisali kroz istoriju? Da li je nekog oblika informisanja i bilo uopšte? Verovatno da je bilo nekog oblika. Kakvog? Da li je bilo objektivno ili neobjektivno? Da li su ta vremena dozvoljavala demokratiju različitih mišljenja, stavova? O svemu tome najbolje je pitati istoričare i druge stručnjake koji se time bave, ili pročitati stručnu literaturu na ovu temu.
Neke stvari sigurno znamo, učili smo o tome. U ranijim vremenima su informacije prenošene: trčanjem preko maratonskog polja 42 km, slanjem goluba pismonoša, dimnim signalima, poni ekspresom, kuririma, brzojavima i drugim alternativnim metodama. Vreme putovanja tih informacija zavisilo je od prirode, mreže puteva, pljačkaša, vremena i drugih faktora. Mnoge informacije nikad nisu doživele svoj „feedback“ pošiljaocu te su oni morali da nastave da rade „u mraku“. Takvo je vreme bilo, pa ipak, svet je funkcionisao.
Tek sa pojavom morzeove azbuke i „kliktanja“, te informacije su dobile na brzini, preciznosti i imale dvosmerni karakter. Od kliktanja na morzeovoj azbuci do današnjeg kliktanja na mobilnim uređajima prošlo je mnogo vremena i to je cela jedna epoha koja nam govori o neverovatnoj brzini tehnološkog razvoja u kojoj se svet i mi nalazimo.
O tome koliko je sve to brzo, govori banalan podatak da kada npr. kupite novi mobilni telefon i dok mu se radujete, u narednih desetak dana je na tržištu izašlo mnogo njegovih naprednijih modela. Jednostavno, nemoguće je sve to pratiti.
Mediji danas zauzimaju značajan prostor u našim životima. Prosto, nije moguće zamisliti današnjicu bez informisanja. Neki ljudi umeju da kontrolišu i filtriraju protok tih informacija kroz sebe, dok su drugi „obuzeti“ njima. Sve je od čoveka do čoveka i od pameti do pameti.
Na informacije koje se plasiraju u medijima utiče veliki broj faktora. Počev od ličnog-subjektivnog doživljaja tog novinara, preko trenutne aktuelnosti teme do efekta interesovanja kod krajnjeg primaoca informacija.
Posebnu moć medijima da manipulišu širokim narodnim masama daje činjenica da ljudi nemaju vremena da provere tačnost informacija zbog neverovatne brzine života. U takvoj brzini života u kojoj narod ne može da prati ni sopstvene obaveze nastaje metež, a metež je veoma plodno tlo za plasiranje informacija i njihov dalji kontrolisani razvoj koje neko kao pojedinac, neka interesna grupa ili neki ozbiljniji sistem organizovanja plasira.
Danas zaista nije teško upravljati ljudima i njihovim mišljenjem.
Dovoljno je nekoliko puta plasirati neku vest da uđe u audio-vizuelni sistem mase, kroz posebno odabrani medij (ako gađamo određenu ciljnu grupu), ponovimo je nekoliko puta i postigli smo efekat. Ta vest je ubrizgana u informacioni sistem primaoca i ostavlja svoj trag.
Brzina prenošenja takvih vesti i informacija danas je takva da, iako i bude naknadnog kontra-obaveštenja ili demanti, ta informacija je sigurno 50% “skuvana” već iz prvog pokušaja.
Sigurno je i da smo i sami postali mediji. Kako? Neko svesno, neko nesvesno.
Korišćenjem raznih društvenih mreža kao što su Facebook, Twitter, Instagram, LinkedIn i drugih, mi svakodnevno “informišemo” javnost oko nas. Postavljanjem postova, slika, komentara i drugih “statusa” mi smo pojedinačni medij koji u virtuelni svet šalje gomilu informacija.
Ponavljam, neko to čini svesno tj. sa namerom, a neko je nesvesni tj. naivni medij.
Advertajzing u društvenim mrežama, na internet portalima i blogovima ima daleko veći efekat od istog u tzv. “klasičnim” medijima (televizija, radio, štampani časopisi).
Ostvarivanje uticaja preko društvenih mreža, prodaja i advertajzing (reklamiranje) biće jedna od budućih tema u mojim tekstovima. Za sada, toliko.
Vratimo se informisanju…
Ja sam u svojoj glavi plasiranje informacija podelio u tri grupe:
– plasiranje istinitih informacija
– plasiranje kvazi-informacija
– plasiranje dezinformacija
Plasiranje istinitih informacija putem medija je najispravnije. Ono dovodi do objektivnog informisanja građana, njihovog pravilnog usvajanja i donošenje ispravnog ličnog zaključka o nekom događaju. Činjenica je da je ovakvih informacija, nažalost, sve manje i manje.
Plasiranje kvazi-informacija je veoma opasno i može izazvati zbunjenost kod građana i stvaranje pogrešne percepcije. To dalje može dovesti do iskrivljene medijske slike koja se usvaja sa kolena na koleno i prenosi dalje kriveći se još više, i tako u nedogled dok, u krajnjem, ne dobije oblik dezinformacije.
Plasiranje dezinformacija je najopasniji oblik i može, u krajnjem, imati i razarajući efekat i trebalo bi da ima svoju odgovornost. Svedoci smo ih svakodnevno. Namera onih koji to rade je svesno dovođenje građana u zabludu i plasiranje onih informacija koji imaju za cilj ostvarenje nekog uticaja. To je domen jasne i usmerene manipulacije masama i stvaranja tačno definisane medijske slike u medijskom okruženju koje odgovara tim interesnim grupama.
Borba za primatom na medijskoj sceni je stalna, nemilosrdna i veoma skupa. Svedoci smo te borbe za nacionalnim frekvencijama, za gledanošću i prisutnosti na tržištu. Konzumenti različitih medijskih formata rastu a time rastu i količine i frekventnost informacija. Sedma sila, polako ali sigurno, preuzima vodeću ulogu među ostalim “silama”.
Tipični primeri ovim tvrdnjama su medijske pripreme za unapred isplanirane ratove ili agresije nad drugim zemljama. Prvo se isplanira ratovanje i njegov cilj, potom negativna, uglavnom izmontirana, kampanja koja se plasira javnosti, a onda kreću da padaju bombe i ljudski životi. Mi smo, nažalost, živi primer ovakvog obrasca.
Pametno i pravovremeno plasirana dezinformacija, ili neistina kako hoćete, sa jasnom medijskom logistikom i stalnim pritiskom na javnost, vremenom postaje istina. Uglavnom je ta dezinformacija servirana hladna i bez velikog manevarskog prostora za odbranu. Ovom oblašću, namenski se bavi veliki broj ljudi-eksperata i različitih agencija i organizacija. Njihov posao je upravo stvaranje takve, po pojedinca ili organizaciju, idealne medijske slike kojom se ostvaruje vrlo precizan uticaj na javno mnjenje. Njihove zarade su milionske a njihova oblast delovanja veoma javna, bez skrivanja. To nisu klasične lobističke organizacije, ali im je “polje dejstva” vrlo slično a ponekad se i preklapa.
Najbolji primeri za rad ovih “eksperata” i prestižnih marketinških agencija dolaze iz politike, posebno prilikom izbora i održavanja željene političke klime među biračima na duže staze. Za kvalitetne medijske kampanje političkih elita izdvajaju se značajna sredstva i pažljivo biraju svetske marketinške organizacije čiji je rad proveren i imaju ozbiljne reference.
Današnji svet tako funkcioniše. Tako je to u 21.veku.
Nekada su politički lideri i hjihovi glasnogovornici prelazili hiljade i hiljade kilometara, po kiši i snegu, suncu i prašini, pešaka, na konjima i u čezama, kako bi narodu preneli svoje političke stavove i zatražili njihovu podršku. I tada nije bilo ispitivanja klime javnog mnjenja. Nisu postojale statističke agencije kao danas. Izvesnost izbora, bez obzira na kvalitet kampanje, tada nije mogao biti predviđen do zadnjeg potpisa glasača.
Danas je to jedna potpuno nova NAUKA. Imati medije pod skute za prijatelje i sa pravim ljudima (“ekspertima”) oko sebe, nema pređenih kilometara i nepotrebne treme i kolebanja. Sve se predvidi, isplanira, statistički obrade prethodni uzorci, izračuna i klikne se na ENTER i znate gde ste i koliko trenutno vredite na političkom nebu. Najveći broj glasača je na internetu, što celoj priči, u eri interneta, daje posebnu draž jer je sve odmah dostupno.
Uticaj je usko vezan za manipulaciju. Detaljnije o veštinama uticaja i manipulacije, pisaću vam u nekom drugom tekstu, a pisaću vam i o potrebnim znanjima i veštinama za uspešno funkcionisanje jednog modernog PR-a (Public Relations / Odnosi s javnošću).
Ovaj tekst bazirao sam na medije i informisanje i njihovom trenutnom značaju u savremenom svetu i našim životima. Kako vreme odmiče, njihova vrednost će stalno rasti a njihov uticaj biti sve veći.
U jednom trenutku naše istorije koju, pretpostavljam mi nećemo doživeti, postojaće veoma tanka linija između virtuelnog i stvarnog života. Možda je i neće biti. Tada će informacije verovatno biti “univerzalne” i diktiraće tu novu kulturu društvenog ponašanja i neke nove društvene norme.
Dotle, ako imamo integritet, znanje i iskustvo, mi ćemo ih filtrirati, proveravati na više strana i pažljivo puštati u svoj mentalni sklop, ili ćemo ih jednostavno i bezbolno – cenzurisati.
Na veoma atraktivnom dvomesečnom kursu kod Centra za poslovne veštine “Eduka Plus” koji nosi naziv “Mediji, informisanje i PR – veštine uticaja” možete naučiti mnogo korisnih stvari i moćne alate koje možete koristiti u vašoj privatnoj i poslovnoj sferi i sebi veoma olakšati život.
Na kursu možete naučiti sve o ostvarivanju uticaja na ljude, sisteme, kao i određenu sferu života i tako brže doći do željenog cilja. Takođe, možete naučiti mnoge veštine koje ćete svakodnevno upotrebljavati u odnosu sa ljudima oko vas i veoma ćete lako prepoznavati obrasce ponašanje a tako i vaše dalje korake u tim odnosima.
Bliže informacije o ovom kursu možete naći na sajtu: www.edukaplus.com
Naoružajte svoj mentalni sklop za budućnost, ovladajte veštinama uticaja.
by Simon Simonović
The post Mediji i Informisanje appeared first on simon.
