Izvor: Politika, 28.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mazut umesto gasa
Iako je "Srbijagas" najavio da će prvo punjenje gasa biti u julu ove godine, Banatski Dvor u funkciji tek 2007. Domaćinstva priključena na gas, kao i toplane koje ovaj energent troše za daljinsko grejanje, neće se ni ove zime ogrejati na plin iz podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Jer, Javno preduzeće "Srbijagas", i pored svih najava, nije uspelo da tokom jula obavi prvo punjenje gasa. Tako ovih dana zajedno sa Ministarstvom energetike traži alternativu gde da skladišti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gas za predstojeću zimu, kako se ne bi ponovila prošlogodišnja situacija kada je zbog problema na relaciji Rusija–Ukrajina u Srbiju stizalo tek 70 odsto ukupnih količina ovog energenta. Zbog toga su velika preduzeća i domaćinstva sa gasa morala da pređu na mazut.
U "Naftagasu" nikako ne preporučuju da se u ovom času podzemno skladište stavlja u funkciju, jer bi, budući da je zemljište u rezervoarima i dalje zavodnjeno, utiskivanje prvih količina gasa imalo samo kontraefekat.
Studijom je bilo predviđeno da se prve količine od oko 50 miliona kubnih metara gasa utisnu do 15. oktobra kako bi dodatne od oko 200 miliona kubika stigle u drugom ciklusu, nakon čega bi se u ležištu našlo prvih 250 miliona kubika ovog energenta.
Sada je u ležištu nizak pritisak, a kontakt gasa i vode vrlo visok. Umesto sedam bušotina, a trebalo je da već budu u funkciji, samo su četiri opremljene.
Planom je bilo predviđeno da se dnevno upumpava oko milion kubika gasa, kao i da se on kupi leti kada je jeftiniji i troši zimi.
S obzirom na ovakvo stanje, Banatski Dvor, kako se saznaje u "Naftagasu", neće ove zime moći da se koristi. U najboljem slučaju, u funkciju bi mogao da se stavi 2007, odnosno 2008. godine.
U "Srbijagasu" ne žele da komentarišu odlaganje punjenja skladišta, podsećajući da je vlada iz nacionalnog investicionog plana najveći deo para izdvojila upravo za njegov završetak.
Na pitanje, kakvu grejnu sezonu treba očekivati budući da na sopstvene zalihe gasa ne možemo da računamo, a da rezervno skladište za gas gde bismo ga odlagali još nije nađeno, u Ministarstvu energetike ističu da se sa "Srbijagasom" intenzivno radi na traženju alternativnog rešenja, odnosno da se nađe skladište u okruženju koje će se uzeti u zakup.
Istovremeno je preko "Jugopetrola" inicirana kupovina dovoljno mazuta za sve toplane u Srbiji, kako domaćinstva i privreda koji troše gas ne bi tokom zime osetili eventualne nestašice tog energenta.
Do sada je u gradnju najvećeg skladišta gasa u ovom delu Evrope uloženo oko 13 miliona evra. Ali, nedostaje novac za prvo upumpavanje. Skladište, za koje su nadležni u NIS-u još pre 15 godina rekli da je preko potrebno, gradi se na mestu gde se dugo eksploatisao gas.
Banatski Dvor je izabran zbog blizine velikih potrošača i činjenice da je baš tu radi izgradnje skladišta 1989. godine zaustavljena eksploatacija gasa. Na nalazištu je tada ostalo "zarobljeno" oko 830 miliona kubnih metara gasa predviđenih da budu vazdušno jastuče, ali je tokom decenija nastavljeno sa eksploatacijom gasa, pa je ležište potpuno iscrpeno i delimično zavodnjeno.
Inače, u vazdušnom jastučetu će za sva vremena ostati zamrznuto gasa u vrednosti od oko 100 miliona dolara. Banatski Dvor bi mogao da služi i kao regionalno skladište plina za BiH, Bugarsku i okolne zemlje koje dele sudbinu Srbije, odnosno nemaju sopstveni rezervoar.
U drugoj fazi gradnje došlo bi do povećanja postojećih kapaciteta sa 300 na 500 miliona kubika, a u trećoj, završnoj, 850 miliona čiji se završetak očekuje do kraja 2007. godine.
Potrošnja u Srbiji varira od oko 150.000 do 200.000 kubika u letnjim mesecima do 450.000 u zimskim, dok 25,6 odsto od celokupne potrošnje odlazi na energetske potrebe. Tokom zime ova potrošnja dostiže i 40 odsto, ali oscilira i potrošnja šećerana, azotara i drugih velikih industrijskih potrošača.
U planu je čak bilo i da se preostala četiri ležišta koja se nalaze u neposrednoj blizini Banatskog Dvora povežu sa ovim prvim srpskim gasnim rezervoarom nakon čega bi ona postala evropsko podzemno skladište gasa u Srbiji.
Reč je o ležištima u Žitištu kapaciteta 400 miliona kubnih metara gasa, kao i poljima Begejci, jedan, dva i tri u koji se može utisnuti od 180 do 350 miliona kubnih metara gasa. Ležišta Tilva, za koje je 1979. godine moskovski institut radio analize, Itebej, Međa tri, Mokrin mogu biti posebna skladišta gasa čime bi se u potpunosti mogle pokriti potrebe za snabdevanjem ovim energentom budućnosti.
J. Petrović
[objavljeno: 28.08.2006.]
