Izvor: Politika, 29.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Matroz” reciklira aluminijum
Sremskomitrovačku kompaniju u stečaju kupuje firma „Industrikum” za 2,8 miliona evra, koja će investirati 75 miliona evra u izgradnju nove fabrike za reciklažu aluminijuma
Posle tri propale tenderske privatizacije i četiri neuspešna pokušaja prodaje u stečaju, sremskomitrovačka fabrika celuloze i papira „Matroz” danas će konačno biti prodata, i to privrednom društvu „Industrikum" iza koga stoji švajcarski kapital. Umesto proizvodnjom papira, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubuduće će se baviti reciklažom aluminijumskog otpada, saznaje „Politika”.
Kako je predviđeno dokumentom na koji je, kako saznajemo, Vlada Srbije nedavno dala saglasnost, „Industrikum” će kupiti „Matroz” u stečaju i to u celini za 2,86 miliona evra, uz ulaganje 75 miliona evra u rekonstrukciju postojećih objekata i izgradnju nove fabrike za reciklažu aluminijuma u „Matrozovom” fabričkom krugu.
Radovi bi trebalo da krenu u januaru da bi nova fabrika proradila u aprilu 2011. godine. Biće to treća ovakva fabrika u Evropi i prva u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope, kapaciteta 70.000 tona godišnje u prvoj fazi, odnosno 150.000 tona recikliranog aluminijuma u drugoj fazi. Nova fabrika zaposliće 250 novih radnika, dok će posla u celom lancu, kako ukazuju analize, biti za oko 2.500 ljudi.
Inače, predsednik „Industrikuma” je, kako saznajemo, stari znanac poznavaocima investicionih prilika u Srbiji. Reč je o Janu Drisensu, doskorašnjem predsedniku „Bol pekidžing Jurop", koji je rukovodio svim operacijama „Bol korporacije” prilikom dolaska te kompanije u Srbiju, kao i prilikom izgradnje, otvaranja i uspostavljanja proizvodnje u fabrici limenki. To potvrđuju i podaci iz privrednog registra u koji je prošlog četvrtka, 24. septembra, „Industrikum” upisan kao društvo sa ograničenom odgovornošću – industrijski, naučni i park za zaštitu životne sredine sa sedištem u Beogradu.
Podsetimo da je prvi tender za prodaju „Matroza”, na kome nije bilo zainteresovanih kupaca, raspisan 2. avgusta 2003. godine. Drugi, oglašen 7. decembra 2005. proglašen je neuspelim 17. aprila 2006. jer je jedini ponuđač ponudio nisku cenu i nedovoljan investicioni program. Treći tender raspisan je 11. maja 2006. godine, rokovi su produžavani, ali su pregovori sa jedinim ponuđačem „Palp mil holdingom” završeni neuspešno.
Posle tri propala tendera, mada je „Matroz” u postupku restrukturisanja oslobođen dugovanja više od 100 miliona dolara, država je (na predlog Poreske uprave) avgusta 2007. pokrenula stečaj, kada je iz fabrike, koja je svojevremeno imala 3.500 zaposlenih, na tržište rada uputila hiljadu radnika. Agencija za privatizaciju imenovana je za stečajnog upravnika, a u postupku stečaja, prodaja stečajnog dužnika, kao pravnog lica je oglašavana četiri puta (od maja 2008. do aprila 2009). Sve četiri prodaje proglašene su neuspelim pošto nije bilo zainteresovanih kupaca.
Prema jučerašnjim podacima koje smo dobili iz Centra za stečaj Agencije za privatizaciju, „najznačajniju imovinu stečajnog dužnika čine zgrade – legalizovane i nelegalizovane, ukupne bruto površine veće od 120.000 kvadrata, sa kompletnom opremom koja se nalazi na prostoru ove firme. „Matroz” se, inače, prostire na površini od oko 55 hektara.
Prema podacima iz Registra privrednih subjekata, „Matroz” je prošlu godinu završio sa gubitkom od 5,8 miliona dinara, a u 2007. je zabeležio gubitak od 2,46 milijardi dinara. Preduzeće je na kraju prošle godine zvanično imalo jednog zaposlenog.
„Matroz” je nekada bio najveći proizvođač roto-hartije u bivšoj Jugoslaviji koja se koristila u štamparskoj industriji. Svojevremeno se tvrdilo da je za sremskomitrovačku fabriku bio zainteresovan i bečki „Kronencajtung”.Mediji su prilikom ranijih prodaja spekulisali da za Fabriku hartije „Milan Stepanović Matroz” ima zainteresovanih, među kojima je i vlasnik „Avala Ade” iz Beograda, firma „Kapa star”. Na ranijim tenderima su se pojavljivali, uglavnom, manje poznati kupci, kao što su austrijska firma „Palp Mil” i firma „S&A Capital limited” sa Britanskih Devičanskih ostrva.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 30/09/2009]
