Izvor: B92, 24.Mar.2014, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masovna stanogradnja pokreće Srbiju
Beograd -- Privreda Srbije u 2014. godini biće u stagnaciji, a nije isključena i blaga recesija, kaže glavni i odgovorni urednik časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić.
Arsić je ocenio da će najvažniji zadatak nove vlade biti da sprovede reformu privrednog sistema i javnog sektora.
Pred novom vladom je veliki izazov smanjenja fiskalnog deficita koji je već dve godine najveći u Istočnoj i Centralnoj Evropi, a u 2014. biće najveći u Evropi, upozorio je Arsić, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prognozira da će fiskalni deficit biti sedam, pa i do 7,5 odsto BDP-a.
Komentarišući monetarnu politiku, Arsić je rekao da je održavanje kursa dinara oko nivoa od 116 dinara za jedan evro bilo politički motivisano zbog održavanja izbora, ocenjujući da bi blaga depresijacija pogodovala podsticanju privrednih aktivnosti, a pogotovo izvoza. Neto priliv kapitala u 2013. bio je 1,3 milijardi evra, 4,1 odsto BDP-a, a direktne strane investicije 0,8 milijardi evra, pri čemu je najveći priliv kapitala ostvaren po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, naveo je Arsić i ocenio da direktne strane investicije u 2014. neće biti veće nego prošle godine.
Fiskalni deficit bi mogao da se smanji na 2,5 do tri odsto BDP-a do 2017. godine, ocenio je on, predstavljajući najnoviji broj "Kvartalnog monitora", koji izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Prema njegovim rečima, to bi moglo da se ostvari uštedama od jedan odsto BDP-a godišnje, pri čemu sprovedene mere štednje ne bi smele da ugroze privredni rast.
Arsić je objasnio da bi smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za 10 odsto (oko 50.000 ljudi) donelo uštedu od jedan odsto BDP-a godišnje, dok bi merama suzbijanja sive ekonomije mogli da se ostvare dodatni prihodi budžeta od jedan odsto BDP-a.
"Javni sektor je predimenzioniran, nisu uspostavljeni mehanizmi tržišne ekonomije, a Srbija se suočava sa usporavanjem rasta, pri čemu je veći broj delatnosti u resecisiji".
Subvencije za poljoprivredu i železnicu, smatra on, ne mogu da se smanje, ali bi mogle da se unaprede boljom preraspodelom. Arsić je mišljenja da bi država u privredi trebalo da primeni specifične mere kao što su subvencionisane kamate na kredite i da pokrene masovnu izgradnju jeftinijih stanova namenjenih srednjem sloju stanovnišva, što bi pokrenulo privrednu aktivnost.
Arsić je ocenio da je izvesno da 30. jun - kao rok za restruriranje preduzeća, nije realan, i da je potrebno sa Svetskom bankom odredi novi rok koji bi bio od devet do 12 meseci.
On je rekao da bi u oviru tog dogovora sa Svetskom bankom bilo dobro da se odrede "prolazni rokovi" kojima bi se država obavezala da će, na primer, do Nove godine rešiti status dve trećine preduzeća u restruktiriranju.
Po rečima Arsića, verovatno bar dve trećine preduzeće koja su predviđena za restrukturiranje, "gotovo da nema nikave šanse da budu spasena", ali bi produžavanje roka za restrukturiranje trebalo da bar bude šansa da se neka spasu.
Arsić, glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora, istakao je da je važno da uspe da se, uz strateškog partnera ili na drugi način, opravi bar polovina ili trećina preduzeća koja dobiju tu šansu.
U procesu restruktiranja su 153 društvena i državna preduzeća, a rok koji je odlazeća Vlada Srbije postavila za reševanje njihovog statusa je 30. jun 2014. godine.
