Izvor: Blic, 12.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marže trgovaca do 40 procenata
Kada se saberu zarade trgovaca i proizvođača, maloprodajne cene životnih namirnica u Srbiji veće su za 60 do 70 odsto u odnosu na realne. U ovom lancu najviše zarađuju trgovci koji, osim na rabatima kojima ucenjuju proizvođače, na maržama u proseku uzimaju od 15 do 40 odsto.
Formiranje maloprodajnih cena na našem tržištu jeste proces u kome najviše ispaštaju primarni proizvođači i potrošači.
Otkupne cene primarnih sirovina u Srbiji izuzetno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su niske, a maloprodajne cene gotovih proizvoda su previsoke. U njih su ugrađeni troškovi proizvodnje na čemu zarađuju proizvođači, ali i rabati i trgovačke marže na čemu zarađuju trgovci.
- Najviše zarađuju trgovci i to na maržama koje u veleprodajama kod nas iznose od 15 do 20 odsto, a u malim radnjama marže idu i do 40 odsto. Velike zarade trgovci ostvaruju i na rabatima kojim ucenjuju proizvođače pa, ako neki proizvođač želi da se njegova roba nađe u jednom prodajnom sistemu, minimalni rabat koji mora da da trgovcu jeste 20 odsto, što trgovci nigde ne prikazuju. Zarade trgovaca i proizvođača, tj. prerađivača povećavaju maloprodajne cene za 60 do 70 odsto, što plaćaju krajnji potrošači - kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), i dodaje da marže u drugim zemljama iznose između osam i 15 odsto.
O maržama trgovci u Srbiji nerado govore, jer su one deo poslovne politike.
Predstavnik manjeg lanca trgovina iz Beograda, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da njegova firma najmanje zarađuje na osnovnim životnim namirnicama poput hleba, mleka, brašna, ulja i šećera, na kojima marže iznose od sedam do 10 odsto.
- Veće marže od 20 do 25 odsto uzimamo na mlečnim proizvodima i sirevima. Marže za meso iznose od 10 do 13 odsto, za mesne prerađevine od 20 do 25 odsto, za konditore od 15 do 20 odsto, a za hemiju do 30 odsto. Najveće su kod svežeg voća i povrća do čak 50 odsto - kaže naš sagovornik i dodaje da veliki lanci imaju veće marže.
Osim što imaju veće marže cene u svim velikim trgovinskim lancima koji posluju u Srbiji su manje-više izjednačene, što ukazuje na kartele, odnosno na činjenicu da među trgovcima vlada prećutni dogovor o formiranju maloprodajnih cena na tržištu.
Nisu zanemarljive ni zarade proizvođača, koji primarne sirovine otkupljuju po izuzetno niskim cenama.
- Otkupna cena očišćenog graška po kilogramu prošle godine iznosila je 14,50 dinara sa PDV-om. Trošak prerađivača za taj grašak bio je da ga preliju hladnom vodom da bi se grašak oprao, zatim vrelom vodom da bi se blanširao i da ga sačuvaju u hladnjači na minus 15 stepeni, što je pored pakovanja u stvari jedini ozbiljan trošak. Danas se kilogram tog graška u radnjma prodaje po ceni od 200 do 230 dinara po kilogramu, što je za 20 i više puta skuplje od otkupne cene graška - kaže za „Blic" Rafael Ruskovski, direktor zadruge „Zrno kucura" iz Vrbasa.
Isto je i sa brašnom. Otkupna cena pšenice prošle godine bila 14,50 dinara, a kilogram brašna danas u maloprodaji košta preko 50 dinara.
- Za veknu hleba od 600 grama potrebno je utrošiti između 340 i 370 grama brašna, što iznosi 10 dinara, s obzirom na to da za kilogram brašna pekari plaćaju 29,50 dinara. Sa kvascem i soli troškovi sirovina za proizvodnju hleba iznose maksimalnih 13 dinara pa je nerealno je da vekna hleba košta 40 dinara. Znači tajna visokih cena osim u visokim trgovačkim maržama leži i kod prerađivača odnosno proizvođača - objašnjava Ruskovski.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, kaže da na maloprodajne cene utiču i visoke cene usluga iz državnog sektora.
- U cenu goriva koje je važan imput u svakoj vrsti proizvodnje država se preko akciza ugrađuje 52 odsto. Tu su i carinska i vancarinska zaštita, kao i PDV čime se puni budžet. Svi ovi faktori utiču na kreiranje maloprodajnih cena. Kada bi se snizile carine ili ukinuo ili umanjio PDV, cene hrane bile bi mnogo niže - kaže Bogosavljević.
Da bi cene u Srbiji bile realne, kaže Bogosavljević, država mora da obezbedi fer konkurenciju time što će i drugim trgovinskim lancima i proizvođačima odobriti ulaz na tržište, da oživi domaću proizvodnju i da subvencioniše primarne proizvođače.
Marže u manjim trgovinama
Proizvod MarŽe
Hleb 7-10
Mleko 7-10
Ulje 7-10
Brašno 7-10
Šećer 7-10
Meso 10-13
Konditori 15-20
Mlečne prerađevine 20-25
Mesne prerađevine 20-25
Kućna hemija 30
Sveže voće i povrće do 50
*sume su izražene u procentima
Proizvod cena sirovine maloprodajna cena
Grašak 14,50 200-240
Mleko 32 73,50
Hleb 13 40
Brašno 14,50 52,90
Sve plaćaju potrošači
Prema istraživanju koje uradio „Blic", proizvodi iz Srbije najskuplji su na domaćem tržištu, između ostalog, zbog toga što ovdašnji proizvođači svoje proizvode drugim zemljama nude po nižim cenama nego u Srbiji.
- Ne konkurentnost naše proizvodnje na svetskom tržištu je nešto što država Srbija prikriva carinskom i vancarinskom zaštitom. Subvencije koje država odobrava na izvoz i niže cene sa kojima na stranim tržištima nastupaju proizvođači ukalkulisane su u cene koje plaćaju ovdašnji potrošači - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd.
Dolazi konkurencija
U Ministarstvu trgovine i usluga kažu da država ne može da utiče na uređenje cena.
- Postojeće cene može da obori pojava novih trgovinskih lanaca i proizvođača na tržištu, a naše je da im obezbedimo uslove da dođu. Uskoro bi na tržištu mogao da se pojavi lanac austrijskih trgovina „Špar" koji će objekte otvoriti prvo u Beogradu, a potom i u ostalim gradovima Srbije - kažu u Ministarstvu.
