Izvor: KreditniCentar.rs, 21.Avg.2011, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marže opet rastu i gule kupce
Iz godine u godinu tržište maloprodaje u Srbiji je sve više monopolizovano i moglo bi se desiti da iz sadašnjeg „umerenog monopola”, vrlo brzo, to jest već dogodine ili 2013, uđemo u zonu visoke koncentracije,pokazala je analiza rađena za potrebe Komisije za zaštitu konkurencije. Zabeležen je i konstantan rast maloprodajne marže ključnih trgovinskih lanaca.„Tržište Srbije još uvek je u zoni umerene koncentracije ponude, ali s tendencijom da za godinu-dve dođe u zonu visoke koncentracije >> Pročitaj celu vest na sajtu KreditniCentar.rs << aktivnosti, odnosno daljeg jačanja monopolizacije kao krajnjeg najnesavršenijeg oblika tržišne strukture. To bi imalo velike posledice po efikasnost privrednog sistema i narušavanje principa nezavisnosti proizvođača i potrošača. To znači flagrantno narušavanje osnovnog principa efikasnog tržišta – slobode izbora i maksimiranja korisnosti„,- navodi se u analizi.
– Takozvani hh indeks je 1.300, a ako je do 1.800, može se govoriti o umerenoj monopolizaciji. Međutim, valja imati na umu da taj stepen iz godine u godinu raste – ukazuje u razgovoru za naš list autor pomenute analize Dragovan Milićivić.
Ipak, on ne smatra da je stanje alarmantno i da će srpsko maloprodajno tržište ući u zonu visoke monopolizicaje
Recimo, 2006. godine indeks hh (jedan od tri korišćena u analizi, da bi se došlo do preciznih rezultata) iznosio je 877,3 i te godine je bio u „niskoj zoni”. U 2009. bio je 1.223, a lane 1.393. Takođe, analiza je pokazala da deset kompanija već ima preko 70 odsto tržišta, što znači da je tržište maloprodaje oligopolskog karaktera. Naime, od deset najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji, čak tri dolaze iz portfolija „Delte„, odnosno „Deleza„ – „Maksi„, „Ce-market„ i „Pekabeta„.
– Imate desetak velikih trgovinskih lanaca koji praktično drže Srbiju. I do 90 odsto trgovine u Srbiji je u rukama deset do 12 trgovinskih lanaca. Na neki način, dolaskom „Deleza„ postavljena su malo drugačija pravila. Belgijska kompanija ima 38 ili 39 odsto srpskog tržišta, ali s obzirom na to na koji je način poslovao bivši gazda, to jest ko je bio glavni ponuđač, stvari se ipak pomeraju nabolje – kaže Milićević.
U analizi je navedeno i da „svi pokazatelji bez izuzetka govore o tome da postoji rastuća koncentracija u maloprodaji, uz konstantan rast maloprodajne marže ključnih trgovinskih lanaca„. Po podacima iz ove studije, prosečna „Maksijeva” maloprodajna marža prošle godine bila je 23,38 posto i u konstantnom je rastu još od 2008, kada iznosila 20,82 procenta. „Pekabeta„ ima još višu maržu, zapravo najvišu u Srbiji, koja je u 2010. iznosila čak 44,18 procenta.
Kompaniji „Idea” su, recimo, takođe marže dobrano porasle za nekoliko godina. Naime, 2008. godine „Idea” je imala maržu od 10,9 posto, u 2009. godini narasla je na 12,4, da bi lane bila 18,8 posto. „Merkator” je, recimo, snizio marže s 18,6 posto u 2009. na 17,1 posto u prošloj godini, navodi se u analizi.
„Raspon maloprodajnih marži kod 30 najvećih ponuđača kreće se od 13 do čak 34 posto, računato na bruto principu koji podrazumeva da se od prihoda oduzme nabavna vrednost prodate robe. Čak i taj nivo marže ne može alimentirati stalno rastuće troškove poslovanja kompanija, naročito rashode finansiranja, gde se za njihovo pokrivanje izdvaja celokupan iznos poslovne dobiti„, ukazuju stručnjaci u analizi.
Takođe, pozitivni rezultati poslovanja kompanija iz domena maloprodaje rezultat su uglavnom finansijskih prihoda i vanrednih i sl. i ne mogu se smatrati relevantnim za utvrđivanje i analizu finansijskog i poslovnog zdravlja kompanija. Situacije se naročito pogoršala u toku 2010. godine, kada su kompanije u globalu ostale bez bilo kakvih sopstvenih potencijala investiranja u poslovanje i svoju poslovnu sudbinu stavile u ruke finansijskim institucijama, navodi se u analizi.
S. Gluščević
Ko je povećao marže
Trgovinski lanci koji imaju rast marži od 2008. do 2010. su „Maksi„, „Idea„, „Podunavlje promet„ Bačka Palanka, „Alfa kopi„ Beograd, BBT Žitište.
Kompanije koje su smanjile marže u 2010. su „Merkator„, „Podunavlje„ Beočin, Trgovina „Lilić„, „Tuš trejd„, „Familija market„ Beograd. Sve ostale kompanije uglavnom vode uravnoteženu politiku marži u tri posmatrane godine.
Izvor: dnevnik.rs
Nastavak na KreditniCentar.rs...
