Izvor: Blic, 11.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marija Rašeta-Vukosavljević: Ne može svako da gradi puteve
Marija Rašeta-Vukosavljević: Ne može svako da gradi puteve
Formiranje JP 'Železnica Srbije' ne znači samo promenu imena, već i promenu strukture - to će još uvek biti jedno preduzeće, ali sa dve razdvojene organizacione celine - deo koji se odnosi na infrastrukturu i koji će uvek ostati u vlasništvu države ubuduće će poslovati odvojeno od ostalih delova koji će, pak, imati zasebne račune i koji kasnije mogu biti privatizovani - kaže u razgovoru za 'Blic' republički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ministar saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta-Vukosavljević, ističući da pre toga moraju biti doneti zakoni o železnici i na saveznom i na republičkom nivou.
- Funkcionisanje železnica Crne Gore i Srbije mora se uskladiti saveznim zakonom. Da se više ne bi dešavalo, kao što se meni desilo kada se pokvarila lokomotiva, da u tunelu ispred Prijepolja provedem devet sati čekajući da stigne lokomotiva iz Beograda, jer iz Crne Gore nisu hteli da je pošalju. A šta će biti sa viškom radnika?
- Činjenica je da mi na železnici imamo 15.000 radnika viška. Oni će biti obuhvaćeni programom prekvalifikacije i prebačeni u druge firme. ŽTP 'Beograd' ima 11 firmi ćerki koje se bave različitim poslovima, kojima ne mora i ne treba da se bavi železnica. Mi nećemo ljude slati na biro gde će primati neku naknadu. To nam nije cilj. Cilj nam je prekvalifikacija za ciljana radna mesta, uz privatizaciju ćerki firmi koje ne moraju da budu sastavni deo železnice. Za koje konkretne poslove će se obavljati prekvalifikacija?
- Postoji tačan program koji se detaljno izrađuje sa Ministarstvom za rad i zapošljavanje i Savetom za javna preduzeća koji čini pet ministara. Taj savet, inače, vodi računa i o uredbi o zamrzavanju zarada u javnim preduzećima. Neka od njih, pre svega mislim na Poštu, za mesec-dva će biti izuzeti iz pomenute uredbe zato što je to, za sada, jedino preduzeće koje je uspelo da smanji materijalne troškove, kao i da napravi precizan plan angažovanja radne snage i potrebnih sredstava za nove investicije. Ovakav plan u železnici ne postoji, bar nije napravljen do sada, i zato je to jedina firma koja dobija sto odsto plate od države.
Kako se biraju izvođači za izgradnju i rekonstrukciju puteva? Da li je tačno da su ovoj oblasti nikli novi monopoli?
- Ne postoje novi monopoli. Tačno je da smo na Ibarskoj magistrali imali problema sa horizontalnom signalizacijom jer su se neke obeležene površine izbrisale. Zato ćemo ove godine na licitaciji za obeležavanje imati tačno propisano koje firme i sa kojom opremom mogu to da rade. Više neće moći da radi svako. Ali moramo biti svesni da je mali broj firmi na ovom području koji poseduje odgovarajuću opremu i radnu snagu za izvođenje horizontalne signalizacije i ostalih radova na putevima. Možda ih ima malo. Ali ih, ipak, ima.
- Oni kojih ima i koji znaju da rade, oni i rade. Dokumentacija o obavljenim licitacijama je potpuno javna i dostavljena je i premijeru i svima onima koji su je tražili. I nije postojala nijedna primedba. Da li je tačno da je najveći deo radova na Ibarskoj magistrali izvodila firma registrovana 7. oktobra 2000. godine? - Ne bih znala da vam kažem. Koliko znam, većinu radova oko Beograda je radilo Preduzeće za puteve 'Beograd' koje je jedno od najstarijih preduzeća u ovom poslu i shodno tome ima ogromno iskustvo. Ako su toliko radili, zašto su im tako niske plate?
- Ne znam za njihove plate, znam da kvalitetno i dobro rade. I da su ispoštovali sve rokove. U Vojvodini je najviše radio 'Vojput'. Znači ne možete da kažete da je to neka firma koja nema reference. Oni su pobedili na licitaciji jer su imali najniže cene, garantovali najviši kvalitet i najkraće rokove. Ko god želi može da vidi kompletnu dokumentaciju. Imam kopije kod sebe, a takođe se nalaze i kod premijera. Kako komentarišete obnavljanje istrage pred sudom u Rimu o 'slučaju ‘Telekom’'?
- Ja sam jako zadovoljna. Mislim da neke stvari treba isterati na čistinu. Jer monopol na fiksnu i mobilnu telefoniju nigde u svetu ne postoji, prosto zato što to nije dobro za razvoj jedne zemlje u celini. Stranci koji ovde dolaze pre svega traže dobre servise fiksne i mobilne telefonije i normalan Internet. Ako ste uslovljeni da vam to diktira neko narednih pet godina, to je potpuno suludo. Dakle, mene rezultati te istrage jako zanimaju kao i sve ostale. Razrešenje enigme 'Telekom' često se vezuje za prijateljske odnose premijera sa Milanom Bekom.
- Ostala sam bez teksta. Ne, mislim da to nema nikakve veze. Nama je bio prioritet da odblokiramo rad 'Telekoma'. Jer zatekli smo stravične dugove prema italijanskim i grčkim akcionarima, dug za nou-hau od 100 i nešto miliona maraka, dug po osnovu kredita koje su strani akcionari davali
sopstvenoj kompaniji sa kamatom od 14 odsto, što je suludo. To su sve stvari koje smo morali diplomatski da rešimo. A da smo rekli ne, idemo na arbitražu, šta bismo dobili: popunu blokadu svoje kompanije, što ne bi bilo pametno. Stvari treba paralelno rešavati - unutar kompanije i na političkom nivou u razgovorima sa vladama Italije i Grčke. I mislim da tu premijer nema nikakve zadnje namere, niti je ovo vezano sa bilo kakvim njegovim prijateljstvima. Masovna krađa ŽTP opreme Zašto na železnici ima toliko problema sa signalizacijom?
- Sistem informacija u regulisanju saobraćaja vozova na železnici je ugrožen. Krađa vodova sa stubova i druge opreme uz prugu je poprimila takve razmere da ugrožava bezbednost saobraćaja. Sam sistem komunikacija je često u prekidu, a pored toga je ugrožen i rad signala, pa se komunikacija ponekad odvija preko radio-stanica, što je nedopustivo. Da bismo se obezbedili od krađa i osigurali bezbednost, odlučili smo da kablove spustimo pod zemlju, što je velika investicija. Piloti imaju male plate JAT je na prvom mestu po prosečnim zaradama.
- Taj prosek vuku plate pilota, dok plate onih koji ne lete uopšte nisu visoke. Znam da je plata direktora na 28. mestu. Piloti imaju prosečno 4.000 dolara i to je generalno mala plata. A bilo gde u svetu će dobiti 10.000 dolara. Branislav Krivokapić
