Izvor: Glas javnosti, 07.Jun.2011, 07:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje zasejano suncokreta, soje, repe...
BEOGRAD - Prema podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, suncokret je u Srbiji ove godine zasejan na 150.000 hektara, soja na 160.000, a šećerna repa na 58.000 hektara, izjavila je direktorka tog udruženja Olga Čurović.
Čurović je kazala da je prisustvo površinskih voda na njivama ove godine otežalo setvu ne samo ovih, već i ostalih ratarskih kultura, a da su, nakon što se zemljište osušilo, na tim oranicama najviše sejani suncokret i kukuruz.
Prema njenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << rečima, soja je zasejana na većim površinama nego suncokret, jer je površina pod tom kulturom u našoj zemlji standardna i za nju je veoma zainteresovan ne samo "Soja protein" kao najveći prerađivač soje na Balkanu, već i ostale fabrike.
Čurović je istakla da će soja ove godine "ići" i u visokofinalne proizvode, a ne samo u ulja i (sojinu) sačmu, dodajući da se sav sojin koncentrat proizveden u Srbiji već plasira na svetsko tržište.
Ona je napomenula da je "Soja protein" najveći ugovorač proizvodnje soje u Srbiji, a potom slede " Dijamant", "Invej" i ostali prerađivači.
Čurović je dodala da Srbija iz godine u godinu ima jako visoke, odnosno rekordne prinose soje, kao i da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada veliki proizvođač semenske soje.
U našoj zemlji je ove godine šećerna repa za potrebe domaćih fabrika zasejana na manjim površinama nego lane, za šta, prema rečima Čurović, postoje dva razloga - zahtevi proizvođača za visokom otkupnom cenom šećerne repe i konkurencija stranih otkupljivača, pre svega iz Hrvatske.
Ona je objasnila da su turbulencije koje se dešavaju na svetskom tržištu prouzrokovale skok cena svih vrsta roba, posebno sirovina, zbog čega i srpski proizvođači traže veće cene.
Čurović je ukazala da međutim, cena šećera zbog šećerne trske ne može "toliko visoko da ode da bi se u tu cenu mogla ugraditi sirovina kao što je šećerna repa".
"Drugi razlog je što Hrvati imaju velike stimulacije za proizvodnju šećerne repe, skoro 10 evra po toni i ugovaraju proizvodnju na našem terenu, što znači manje sirovine za naše fabrike", dodala je Čurović.
Ona je precizirala da je od ukupno 58.000 hektara pod šećernom repom, 51.000 hektara za potrebe naših fabrika, uz opasku da "kada neko odnese 8.000 hektara, jedna fabrika manje radi kod nas".
Čurović je kazala da je Ministarstvu poljoprivrede i trgovine već upućen zahtev za stimulaciju za proizvodnju šećerne repe od pet evra po toni, ali uz uslov da davanje dobije proizvođač, nakon što domaća fabrika potvrdi da je sa njim ugovorila proizvodnju, "a ne da je dobiju svi, pa da šećerna repa ode u Hrvatsku na preradu".
Kada je reč o domaćim bilansima šećera, Čurović je podsetila da su od 2010, kada je proizvedeno rekordnih blizu 500.000 tona šećera, preostale zalihe, te ćemo imati dovoljno te namirnice i ove godine, ali i dodala da "ako se nešto NE donese (mere) za stimulaciju, pitanje je šta će biti".
