Izvor: Politika, 13.Sep.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manje subvencije, veća socijalna davanja

Rebalansom budžeta, uštede su, jednim delom, napravljene smanjenjem troškova za kupovinu robe i usluga, kao i za specijalizovane i usluge po ugovoru pojedinih ministarstava

Ko će, posle jesenjeg rebalansa državne kase dobiti manje, a ko više novca, biće poznato krajem ove nedelje, kada će se, kako nezvanično saznajemo, predlog rebalansa budžeta koji uveliko sprema Ministarstvo finansija, naći pred članovima Vlade Republike Srbije.

Prema našim saznanjima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uštede su jednim delom napravljene smanjenjem troškova za kupovinu robe i usluga, kao i za specijalizovane i usluge po ugovoru pojedinih ministarstava. Takođe, manje novca nego što je prvobitno planirano biće potrošeno i na ime kamata na državne dugove, jer će, zbog kursnih razlika, manje dinara biti potrebno za kupovinu evra kako bi se uredno servisirale obaveze. S obzirom na to da je 80 odsto budžetskih davanja zakonom „zakucano”, posle rebalansa će i neke subvencije biti smanjene. Zasad, nije poznato koje. Manje novca za trošenje ostaće i nekim nezavisnim institucijama kao što je poverenik za informacije od javnog značaja, ali i zaštitnik građana. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, negodovao je nedavno zbog načina na koji Ministarstvo finansija priprema rebalans budžeta. Ističući kako je apsolutno neprimereno što je predlog rebalansa pripremljen bez ikakvih prethodnih konsultacija sa nezavisnim institucijama. Poverenik je dodao da mu je prekrojeni budžet dostavljen u petak naveče, po isteku radnog vremena, uz zahtev da se mišljenje dostavi do ponedeljka.

– I do sada je ova institucija spadala među najracionalnije i najštedljivije. Bila bi to i ove godine, nezavisno od rebalansa. Međutim, sa ovim predlogom Ministarstvo finansija kao da se rukovodi „idejom” da oni koji štede treba da štede još više, a oni koji nisu štedeli to i ne treba da čine – kazao je poverenik.

On dodaje da ministarstvo „uštede” planira bez konsultacija, po nepoznatim subjektivnim kriterijumima, pa sredstva, umesto na pozicijama na kojima je to realno, (na primer, sa pozicija plata budući da usled objektivnih okolnosti poverenik radi sa brojem saradnika koji je znatno manji od potrebnog) umanjuje materijalne troškove koji su neophodni za elementarno funkicionisanje ove nezavisne institucije. Budžet poverenika rebalansom je umanjen je za 17 odsto, a da je, kako sam kaže, Rodoljub Šabić konsultovan mogle su se napraviti čak i veće uštede. I dok poverenik negoduje, u Ministarstvu rada, sa druge strane, očekuju da će dobiti dodatna sredstva od 1,5 milijardi dinara kako bi se osigurala redovna isplata socijalnih davanja.

Ipak, kako će Ministarstvo finansija, izvesti računicu koja će kao krajnji rezultat imati 132 milijarde manjka u republičkoj kasi – zasad nije poznato. Jer, prema ranijoj oceni Fiskalnog saveta, do kraja godine trebalo bi uštedeti skoro 20 milijardi dinara da bi se nadomestili rashodi u budžetu, jer su rast plata i penzija veći od planiranih zbog toga što je inflacija iznad očekivane, kao i negativnih efekata primene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Zbog ovog zakona jaz između prihoda i rashoda za ovu godinu povećaće se za 10 milijardi dinara. Situacija je nategnuta, jer su i prihodi u kasi podbacili. Najznačajnije je, svakako, smanjenje priliva po osnovu PDV-a, koji su u prvih sedam meseci za 5,3 odsto niži nego u istom periodu prošle godine. Bez obzira na to što je Zakonom o budžetu planirano da će se od PDV-a u republičku kasu sliti 355 milijardi dinara, stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” procenjuju da ta brojka ne može biti veća od 340 milijardi dinara. Sa druge strane, zbog pada uvoza padaju i prihodi od carina.

A. Telesković

objavljeno: 14.09.2011.

Nastavak na Politika...