Izvor: Politika, 12.Dec.2011, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje rezervacije za rizične kredite
Do marta inflacija u granicama cilja
Banke će ubuduće manje sredstava morati da izdvoje za rizične kredite. To im je omogućeno jučerašnjom odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka. Zbog toga će banke klijentima – i privredi i građanima – moći da ponude nižu kamatnu stopu, a time neće biti ugrožena finansijska stabilnost, saopštio je Dejan Šoškić, guverner centralne monetarne institucije.
Ovom odlukom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bankama će biti smanjeni troškovi kreditiranja, čime će se na računima banaka knjigovodstveno pojaviti 57 milijardi dinara. To ne znači, kako je guverner objasnio, da će se time ubrizgati dodatna likvidnost u bankarski sektor, iako po njegovoj oceni banke mogu i više od ovog iznosa da ponude za kredite.
Inače, bankarski sektor je s 1,9 milijardi evra na deviznim računima banaka i 125 milijardi dinara u repo papirima centralne banke – veoma likvidan
– Odluka o drugačijem izračunavanju učešća problematičnih kredita bolja je od smanjenja obavezne rezerve bankama i ta odluka nije promenjena. Manjim rezervama smanjuju se troškovi kreditiranja banaka, ne ubrizgava se dodatna likvidnost u situaciji kada je inflacija iznad gornje granice cilja, ne smanjuje se potencijal za dalje sniženje referentne kamatne stope, održava se dodatna sigurnost depozita građana i ne smanjuje se rezerva likvidnosti bankarskog sektora – pobrojao je guverner prednosti nove odluke dodavši da je manje izdvajanje za loše zajmove testirano mesecima na bilansima banaka. Ono je u skladu s normama „Bazela dva”, pa se zato ne očekuju nikakvi negativni efekti.
Pomenutom odlukom smanjena su izdvajanja za rizične klijente iz takozvane srednje grupe, dok će za one s najvećom docnjom važiti ranija pravila o pokrivanju lošeg zajma. Guverner je naglasio i da centralna banka veruje da nema izrazitih rizika da će tako oslobođen novac banke zameniti u devize.
Odgovarajući na primedbe privrednika, on je objasnio i da NBS ne može da direktno ubrizgava novac privredi, jer bi to bilo u suprotnosti sa dobrom praksom uređenih finansijskih sistema u svetu. Što se tiče predloga da se krediti privredi subvencionišu, Šoškić je rekao da Ministarstvo finansija i vlada imaju autonomnost u kreiranju budžeta, ali da on smatra da treba naći više prostora za finansiranje kapitalnih ulaganja, uz strogo poštovanje Zakona o budžetskom sistemu.
Guverner je juče rekao i da centralna banka očekuje snažan pad inflacije u prvom tromesečju iduće godine i njeno vraćanje u predviđene granice.
– Nakon toga inflacija bi trebalo da ostane na niskom nivou u najvećoj meri zbog niske tražnje, nastavka pada inflacionih očekivanja i stabilnosti cena hrane – rekao je Šoškić, podsetivši da je NBS, reagujući na opadajuće inflatorne pritiske, od juna više puta snižavala referentnu kamatnu stopu, za ukupno 275 baznih poena, tako da ona sada iznosi 9,75 odsto. Dalje snižavanje referentne kamatne stope zavisiće od rizika u međunarodnom okruženju i u oblasti fiskalne politike, i njihovog uticaja na inflaciju.
Guverner je ukazao da je industrijska proizvodnja u oktobru pala za dva odsto i da je u odnosu na maj, kad je bio najveći rast, manja za sedam odsto.
Procena je centralne banke, kako je rekao Šoškić, da će ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda biti oko dva odsto, a 2012. oko 1,5 odsto. – U oktobru je nastavljeno usporavanje rasta kreditne aktivnosti banaka, a povećano je učešće dinarskih kredita u ukupnim pozajmicama – rekao je Šoškić navodeći da je učešće problematičnih kredita 19,1 odsto.
----------------------------------------------
Domet odluke
Ekonomista Ivan Nikolić ne veruje da će zbog drugačije klasifikacije loših zajmova banke požuriti da klijentima odobre nove kredite.
– Banke će zbog ove odluke manje izdvajati za rezerve, ali se ništa ne menja u tome da je neki klijent za banku i dalje rizičan i da ona procenjuje da li će mu dati kredit ili ne. Najmasovniji su zajmovi s najvećom docnjom, a kod njih promene odluke nije bilo – kaže Nikolić.
Jedan od bankara, koji je molio da mu se ime ne spominje, tvrdi da odluka NBS ni na šta ne obavezuje banke. One se i dalje moraju ponašati u skladu sa svojom poslovnom politikom i za svakog svog klijenta pomno „izračunavati” rizike. Nema teorijske šanse da neka firma dobije zajam ako je klasifikovana pod „D”. Samo ta činjenica znači da ta firma nije u stanju da vrati uzeti zajam i da je za banku previše rizična. Naš bankar se nada da NBS nije interes da poslovne banke izloži većim rizicima u kreditiranju privrede. Najgore od svega bilo bi da se talas nelikvidnosti iz privrede prelije na banke. Tek onda bismo bili u krizi.
J. Rabrenović
objavljeno: 12.12.2011.
