Izvor: B92, 20.Feb.2012, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje prodajemo Bugarima i Rumunima
Beograd -- Pad kreditnog rejtinga pojedinih evropskih zemalja, a posebno suseda, mogla bi da oseti i Srbija. Plasman robe u Bugarsku i Rumuniju poslednjih meseci manji.
Kreditne "ocene" evropskih zemalja padaju, a među njima su i neki od naših značajnijih spoljnotrgovinskih partnera, poput Italije i Slovenije.
Izvoz iz Srbije, upozoravaju stručnjaci, sa pojedinim komšijama već je zastao, a strah od krize i oprezne prognoze mogle bi dodatno da otežaju naš rezultat. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Problem sa Rumunijom ne bi trebalo da je ozbiljan, jer je pad nastao zbog zaustavljanja izvoza žitarica od momenta niskog vodostaja. Da nije toga, prošlu godinu bismo završili sa 100 miliona evra većim izvozom", objašnjava Miroslav Zdravković, urednik portala „Makroekonomija".
ITALIJA
Dok Italiji agencije smanjuju rejting, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić poručuje da je razgovarao sa predstavnicima četiri italijanske kompanije o potencijalnim ulaganjima u Srbiju. U pitanju su kompanije koje se bave proizvodnjom nameštaja, softvera, rade u oblasti železnice, kao i automobilskoj industriji. Potencijalnim investitorima su predstavljena iskustva Fijata i drugih italijanskih kompanija koje su već prisutne na srpskom tržištu.
Sa druge strane, u Bugarskoj se poslednjih meseci oseća priličan pad. Izvoz je manji i u skoro svim bivšim jugoslovenskim republikama i to je zbog pada tražnje. Znači, možemo da očekujemo da ćemo imati manji izvoz, kaže Zdravković.
Kada je hrana u pitanju Srbija ne očekuje veće oscilacije u izvozu, bez obzira na prognoze rejting agencija.
"Ne vidim da će doći do poremećaja u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa velikim spoljnotrgovinskim partnerima naše zemlje", kaže Vojislav Stanković, savetnik u Privrednoj komori Srbije. Kako navodi, sa Italijom imamo mali deficit u agrarnoj razmeni, dok sa Slovenijom imamo suficit.
"Najviše izvozimo voće i povrće, dominiraju maline i šumski plodovi, ali tu su i kukuruz, šećer, stočna hrana, bejbi bif... Ukoliko nam to klimatski uslovi dozvole, očekuje se rast izvoza prehrambene robe i to za 30 odsto. Lane smo imali agrarni suficit od 2,7 milijardi dolara, a verujem da će ove godine biti 3,5 milijardi", navodi Stanković.
U pogledu investicija, nadležni ne strahuju da bi pad kreditnih rejtinga mogao da ima loš uticaj na Srbiju. Naprotiv, veruju da bi kompanije baš zato mogle da izaberu našu zemlju kao mesto svog poslovanja.
"Ne verujem da ćemo osetiti pad u ulaganjima. Dovoljan dokaz je činjenica da je Sloveniji smanjen rejting, a mi smo pre nekoliko dana u Valjevu potpisali sporazum sa slovenačkom fabrikom „Gorenje". Ona će zaposliti 400 ljudi u tom gradu", smatra Goran Džafić, zamenik direktora SIEPA.
Kada je, dodaje, kompanijama loše u matičnim zemljama, one traže mesta gde su uslovi poslovanja povoljniji, gde je jeftinije raditi.
"Tek što smo završili jedan konkurs za dodelu subvencija investitorima, interesovanja ima, pa ćemo uskoro morati da raspišemo i novi krug. Kada je izvoz u pitanju, još je rano govoriti. Efekti ovoga će se videti za najmanje mesec i po dana", kaže Džafić.
