Izvor: B92, 19.Okt.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Manje od carina, rast proizvodnje"
Beograd, Brisel, Igalo -- Srbija će u 2009. naplatiti 150 miliona evra manje carina zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, ocenjuju u Kabinetu za evropske integracije.
Međutim, dodaje se da će se to nadoknaditi rastom proizvodnje. Savetnik potpredsednika Vlade Srbije zadužen za privredu i finansije Goran Radosavljević kazao je za agenciju Beta da će smanjenje carinskih prihoda u prvoj godini primene sporazuma biti oko 130 miliona evra za industrijske proizvode >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i oko 20 miliona evra za poljoprivredne.
Ukupni gubici će, ocenio je međutim, biti tri do četiri puta manji od početnih pošto se očekuje da na osnovu rasta proizvodnje i većeg uvoza sirovina biti naplaćeno više poreza na dodatnu vrednosti (PDV) i carine.
Skup o srpskoj privredi
Samo pet dana nakon odluke Vlade Srbije o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma s Evropskom unijom, u Briselu će sutra biti organizovana konferencija vodećih srpskih privrednika, evropskih ekonomskih stručnjaka i evropskog komesara za proširenje Olija Rena o ulozi srpske privrede u evropskim integracijama.
Na do sada najvišem skupu srpskih privrednika i evropskih zvaničnika u Briselu učestovaće više desetina direktora vodećih srpskih kompanija, koji će predstaviti svoje viđenje uloge srpske privrede u evropskim integracijama.
"Veliki broj carina na hranu i poljoprivredne proizvode, oko 23 odsto, ostaće i nakon šeste godine primene Sporazuma. Sama dinamika smanjenja carina u prvoj godini je spora, pošto će smanjene biti u rasponu od pet do 20 odsto", istakao je.
Carine na uvoz tekstilne robe iz Evropske unije, kazao je savetnik potredsednika vlade, ukinute su 1. januara 2008. godine na osnovu Sorazuma o slobodnoj trgovini tekstilom sa EU iz jula 2005. godine.
Radosavljević je naveo da će u prvoj goidni primene, od 1. januara 2009. godine, carine na sirovine i repromaterijale biti smanjene na 70 odsto trenutnih, dok će na proizvode više faze prerade carina biti smanjena na 80 odsto odnoso 85 odsto od carinske stope u 2008.
Dodao je da će biti ukinute carina na žive životinje za uzgoj i pripod i na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe, ali je dodao da su carine na te proizvode i sada simbolično male.
"Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene prizvode u prvoj godini kretaće se između 80 i 95 odsto od postojeće carine", rekao je Radosavljević.
Prema njegovim rečima, u zavisnosti od grupa proizvoda carine će se smanjivati u naredne tri, pet ili šest godina.
"Na industrijske proizvode carine će biti potpuno ukinute nakon ovog perioda, dok će na određene poljoprivredne proizvode ostati carine na nivou od 20 do čak 80 odsto od sadašnjih carina", kazao je savetnik potpredsednika vlade.
Radosavljević je ocenio da će zahvajujući primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU privreda Srbije imati jeftinije sirovine i opremu za proizvodnju, a biće olakšana i procedura uvoza.
"To će povećati konkurentnost srpske privrede na međunarodnom tržištu", rekao je on.
Rizik koji postoji je da pojedine firme, kazao je, ne uspeju da podignu konkurentnost i budu ugrožene dolaskom inostrane konkurencije na tržište Srbije, ali period prilagođavanja je dovoljan da se privreda pripremi za dolazak konkurencije iz Evropske unije.
Vlada Srbije odlučila je na sednici u četvrtak, da od 1. januara 2009. godine počne primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU kako bi skratila period između primene sporazuma i sticanja statusa kandidata za članstvo u EU.
Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, rekao je da očekuje da Srbija 2009. godine dobije status kandidata, a 2014. postane punopravni član EU.
Dragin: Poljoprivreda će postati konkurentna
Usklađivanje zakona u Srbiji sa propisima EU u oblasti poljoprivrede i različiti programi finansijske pomoći omogućiće srpskoj poljoprivredi da postane konkurentna na evropskom tržištu, izjavio je ministar poljoprivrede Saša Dragin.
On je istakao da je to cilj Ministarstva poljoprivrede Srbije, kao i podsticanje poljoprivrednika da se udružuju i da intenziviraju poljoprivrednu proizvodnju da bi ona postala profitabilnija.
Saša Dragin (FoNet)
Dragin je na seminaru "Usaglašavanje propisa sa EU u poljoprivredi" u Igalu kazao da će srpsko ministarstvo poljoprivrede raditi na povezivanju primarne proizvodnje i procesa prerade poljoprivrednih proizvoda, kao i razvoju tržišta kako bi poljoprivrednik postao preduzetnik.
On je naglasio da je važno što će Prelazni trgovinski sporazum sa EU početi da se primenjuje od sledeće godine, kada bi , kako je naveo "Srbija mogla postati kandidat za članstvo u EU".
"To će doprineti da nam se otvore evropski fondovi kako bismo postali konkurentni na tržištu", rekao je on.
Dragin je naglasio da će Ministarstvo poljoprivrede raditi na smanjenju razlike između razvijenosti severa i juga zemlje po pitanju poljoprivredne proizvodnje.
On je najavio da će se širom Srbije od sledeće godine formirati lokalni fondovi za razvoj poljoprivrede i da će ministarstvo izdvojiti inicijalna sredstva u iznosu od oko četiri miliona evra za svaki od tih fondova.
"Oni bi trebalo da doprinesu podsticanju uzgoja onih poljoprivrednih kultura koje tradicionalno dobro uspevaju u svakom regionu pojedinačno", rekao je ministar.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milanović istakao je da u Srbiji opada učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP-u i dodao da ono prema poslednjim podacima iznosi 10,8 odsto.
"Sledećih šest godina bi učešće poljoprivrede u BDP-u trebalo biti smanjeno na 5,6 odsto, što je dobro, jer se sekundarni i tercijarni sektor polako oporavljaju", kazao je on.
Milanović je naveo da je važno da Srbija postane član STO i da počne da primenjuje "Zajedničku agrarnu politiku EU", što bi doprinelo liberalizaciji i deregulaciji domaćeg tržišta , kao i proizvodnom restruktuiranju.
On je zaključio da je bitno da se od sledeće godine počne primenjivati Prelazni trgovinski sporazum sa EU kako bi postepeno, u narednih šest godina, carinska zaštita domaćih proizvoda opala sa 20,4 na 3,2 odsto.
