Izvor: B92, 20.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje novca od EU za poljoprivredu
Novi Sad -- Problem evropske poljoprivrede jeste da je ima previše i da bi trebalo više raditi na ekološkim projektima i zdravoj hrani.
Predstavnica slovenačakog Ministarstvu poljoprivrede Marija Žamut rekla je agenciji Beta da je to velika šansa i za Srbiju koja poseduje velike potencijale za proizvodnju zdrave hrane i primenu dobre poljoprivredne prakse - kao što su veliki vodni resursi koje bi trebalo iskoristiti za izgradnju irigacionih sistema.
"Nove članice >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mislile su da će pristupanjem u EU dobiti mnogo novca za poljoprivredu. Vi ne smete da očekujete da ćete dobiti mnogo novca, jer kad jednog dana budete pristupali EU niko više neće subvencionisati poljoprivredu", rekla je ona i dodala da će EU možda pomagati ekološke projekte, ali ne i masovnu proizvodnju.
Prema njenim rečcima, politika EU do 2013. godine predviđa da se subvencije za poljoprivredu smanjuju i menjaju, tako da se više neće plaćati po hektaru obradivih površina ili broju grla stoke, već prema registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i farmama.
Govoreći o poljoprivredi Slovenije, Žamut je rekla da je ta zemlja vrlo rano počela da se prilagođava poljoprivredi EU i da je 1995. godine reformisala poljoprivredu i počela da plaće subvencije proizvođačima, na način na koji je to radila EU.
"Slovenija je po pristupanju EU imala istu poljoprivrednu politiku kakvu je u tom trenutku imalo svih 15 starih članica unije. Problem je bio što ostalih devet novih država članica nije mnogo uradilo po tom pitanju, pa je slovenačku poljoprivredu EU tretirala isto", kazala je Marija Žamut.
Prema njenim rečima, to je značilo da će Slovenija ostati uskraćena za sredstva iz budžeta EU, tako da je po pristupanju EU bila primorana da nastavi da daje subvenicije iz sopstvenog budžeta.
Marija Žamut je navela da Slovenija zauzima mali deo poljoprivrednog tržista EU i većinu proizvoda prodaje na svom tržištu, "što znači da ne predstavlja problem za EU, koliko Poljska i ostale države koje imaju veliku proizvodnju".
"Naša poljoprivreda činila je oko pet odsto bruto društvenog proizvoda Slovenije, ali je po pristupanju EU spala na dva do tri odsto. Najviše izvozimo pileće meso kojeg ima najviše, ostale proizvode iz stočarstva, vino i sokove, a najveći izvoz Slovenija ima na tržištima bivše Jugoslavije", rekla je Marija Žamut.
.jpg)
