Izvor: B92, 24.Jan.2015, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje nezaposlenih za 117.000 imena
Posao kod privatnika 2014. našlo čak 89.000 ljudi, ali je stopa nezaposlenosti mladih smanjena tek za pet procentnih poena, piše Politika.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u 2014. opala je sa 20,8 u februaru, na 16,8 procenata u novembru.
Prema rezultatima istraživanja Miladina Kovačevića, saradnikačasopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Ekonomskog instituta, a odnedavno i direktora Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti pala je usled rasta zapošljavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u javnom i privatnom sektoru, ali i u sivoj zoni.
Ali, pad stope nezaposlenosti nije došao prevashodno zbog povećanja zaposlenosti tokom cele godine, napominje autor, već zbog izlaza radno aktivnog stanovništva iz zone nezaposlenosti.
Pad stope nezaposlenosti u prošloj godini za četiri procentna poena, iako je industrijska proizvodnja opala više od šest odsto, a bruto domaći proizvod za dva procenta, bez rasta investicija, može se smatrati statističkim fenomenom, saglasan je Kovačević.
To se desilo, kaže, i usled zapošljavanja 89.000 ljudi kod privatnika. Broj zaposlenih u privatnom sektoru od februara do novembra povećan je sa 1.256.000 na 1.345.000. Do avgusta je najveći rast zaposlenosti registrovan u sektoru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok je od avgusta do novembra i prerađivačka industrija zaposlila znatan broj ljudi.
Iako se broj zaposlenih u javnom sektoru održavao na stabilnih 577.000 tokom 2014. godine, napominje Kovačević, anketa o radnoj snazi je "otkrila" rast zaposlenosti i u ovom sektoru u periodu od februara do avgusta – sa 703.000 na 746.000.
Rastu zaposlenosti u celom javnom sektoru najviše su doprineli sektori obrazovanja i državne uprave, odbrane i obaveznog socijalnog osiguranja. Zatim je od avgusta do novembra došlo do pada broja zaposlenih u državnim službama i preduzećima na 711.000 ljudi.
"Imajući u vidu činjenicu da je krajem 2013. godine došlo do zabrane zapošljavanja u ovim sektorima, vrlo je verovatno da se zbog potrebe posla pribegavalo zapošljavanju na određeno vreme i po ugovoru o delu. Broj zaposlenih lica bez stalnog radnog odnosa premašuje sedamdeset hiljada", primećuje Kovačević.
U periodu od februara do avgusta, do pada nezaposlenosti došlo je usled rasta zaposlenosti, pa je tako stopa zaposlenosti u tom periodu porasla za 2,2 procentna poena.
Nakon avgusta, nezaposlenost je nastavila da se smanjuje. Broj nezaposlenih je do novembra smanjen za 33.000, ali ne u korist zaposlenosti, jer je broj zaposlenih u tom periodu smanjen za 16.000, već na štetu broja radno aktivnih, što znači da je broj neaktivnih na tržištu rada povećan za 43.000.
"Drugim rečima, padu nezaposlenosti", kaže Kovačević, "natno je doprinela i demografija – neki su, čekajući posao, dočekali uslov za penziju, pa se i po tom osnovu skraćivao spisak nezaposlenih."
Na osnovu podataka Ankete o radnoj snazi (ARS), koju sprovodi Republički zavod za statistiku, spisak nezaposlenih u 2014. skraćen je za 117.000 imena, od kojih je 80.000 bilo dugoročno nezaposleno. Status dugoročno nezaposlenih napuštala su starija lica, koja su trajno odustala od traženja posla, tako i mlađi koji su u međuvremenu došli do zaposlenja.
"Stopa nezaposlenosti mladih, starosti između 18 i 35 godina, smanjena je za čak pet procentnih poena u prethodnoj godini – sa 33 odsto u februaru, na 28 odsto u novembru, isključivo u korist rasta zaposlenosti – napominje Kovačević. Stopa aktivnosti populacije ove starosne dobi u tom periodu ostala je nepromenjena.
Ono što nije dobro, napominje Kovačević, jeste stalno povećavanje takozvane neformalne zaposlenosti, što će reći rada „na crno”.
Iako su nadležni govorili da inspektori rada češće obilaze poslodavce koji zaposlenima ne plaćaju poreze i doprinose, od februara do novembra 2014. u takozvanoj sivoj zoni radilo je dodatnih 115.000 lica. Pored zapošljavanja novih lica, taj neformalni sektor širio se i na račun sektora legalno zaposlenih.
Zaposleni u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva sve češće prelaze iz legalne u sivu zonu, pa je tako broj lica koji u ovom sektoru rade „na crno” u novembru 2014. bio za gotovo 10 odsto veći u odnosu na oktobar 2013. U sektoru Domaćinstva koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe broj zaposlenih u sivoj zoni udvostručen je u odnosu na isti period prethodne 2013. godine.
