Izvor: Politika, 20.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje činovnika, manji trošak
Ako bi odjednom otpustila 50.000 činovnika u administraciji na svim nivoima i zaposlenih u javnim službama, država bi za godinu-godinu i po uštedom na njihovim platama podmirila troškove stimulativnih otpremnina
Aktuelni ministar prosvete Žarko Obradović ovih dana je, uprkos podatku koji je nedavno javno izneo Sajmon Grej, šef beogradske kancelarije Svetske banke, da Srbija ima 11.000 odeljenja viška, svojim štićenicima poručio: otpuštanja prosvetnih radnika neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti.
Na osnovu čega je Obradović dao tako čvrsto obećanje nije jasno, ali je poznato da je Grejova tvrdnja utemeljena na dokumentu stručnjaka Svetske banke koji su se potrudili da pokažu Srbiji da je moguće i sa manje uraditi više. Ma šta tvrdio ministar, nije moguće da ima viška samo razreda i škola, a da među više od stotinu hiljada prosvetara nema viška učitelja, nastavnika i vannastavnog osoblja.
Mada je i laicima jasno da je srpski javni sektor preglomazan i nefunkcionalan, da ga treba reformisati i svesti na podnošljivu meru za privredu i građane i učiniti efikasnijim, ministri pod čijim patronatom su, uz penzione fondove, najveći potrošači i najmnogoljudnije državne službe to ne priznaju. Osim Obradovića, sličnu tvrdnju izneo je letos i ministar zdravlja.
Po njemu, Srbija „nema ni viška zdravstvenih ustanova, ni zdravstvenih radnika”.
A Svetska banka, čak i da se pokaže da Grejov podatak nije tačan, bar se potrudila da napravi ono što srpska država nije učinila – analizu. I ne samo to, Svetska banka koja godinama pomaže i srpsko zdravstvo i obrazovanje, ne samo savetima, već i novcem, mogla bi, kao i drugi donatori, i ovoga puta da stručno pomogne Srbiji da utvrdi što racionalniji sistem javnih službi, ali i finansijski – da se oslobodi viška zaposlenih.
A „Politikina” računica je pokazala da bi skraćivanje platnih spiskova za samo 50.000 od pola miliona javnih službenika, samo za otpremnine, državu koštalo i do 42 milijarde dinara, ne računajući dodatne troškove.
Jer, otpuštanjem 50.000 javnih službenika, iako je intencija da upravu napuste oni sa pet do 20 godina radnog staža koji bi nešto mogli da urade sa novcem koji dobiju, gotovo polovina bi privremeno ponovo bila na državnom teretu. Oko 25.000 njih bi dok se ne snađe bilo na listi štićenika Nacionalne službe za zapošljavanje.
Poslednja prosečna bruto isplaćena mesečna naknada za mart iznosila je 23.436 dinara. Ako bi se samo polovina prekobrojnih javnih službenika zadržala na spisku nezaposlenih, oni bi mesečno koštali državu 585.900.000 dinara. Istina, deo tog iznosa vratio bi se državi, odnosno fondovima socijalnog osiguranja, oporezivanjem tih naknada.
Međutim, dugoročno je bolje progutati taj trošak i obezbediti novac za njegovo pokriće, nego zalagati se za reforme bez promena. Za razliku od pomenutih ministara, premijer je priznao da je višak javnih službenika veliko opterećenje za javne finansije i da bi smanjivanje broja zaposlenih u administraciji i javnim službama u sklopu njihovih reformi u konačnom skoru donelo jeftiniji, racionalniji i efikasniji javni sektor.
Koliko bi država kratkoročno i dugoročno izgubila, a koliko dobila otpuštanjem prekobrojnih službenika teško je izračunati bez detaljne analize, spiskova viškova, podataka koliko je u kom organu ili službi prekobrojnih, koliku svako od njih ima platu, radni staž.
Međutim, vratimo se onima za koje se plate isplaćuju iz budžeta. U rebalansu ovogodišnjeg državnog troškovnika predviđeni izdaci za zaposlene, a reč je, prema podacima Ministarstva finansija, o 232.092 službenika u državnim organima, organizacijama, obrazovanju, Ministarstvu unutrašnjih poslova i BIA, Ministarstvu odbrane, pravosuđu i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, kulturi i socijalnoj zaštiti, kao i 33.559 vojvođanskih prosvetara i kulturnjaka kojima se sredstva iz republičkog budžeta prenose kroz transfer Pokrajini, obezbeđeno je 180 milijardi dinara – nešto više od petine budžeta.
Ukoliko bi se otpustilo, recimo, samo 10.000 ljudi iz republičkih organa, organizacija i pravosuđa i još 20.000 zaposlenih u prosveti i kulturi, godišnja ušteda na njihovim platama bila bi 19.231.560.000 dinara.
Prosečno isplaćena bruto zarada u junu, prema podacima RZS, u administraciji na svim nivoima, uljučujući i pravosuđe, bila je 57.757 dinara. Otpuštanjem 10.000 republičkih službenika i radnika u pravosuđu mesečno bi se uštedelo 577.570.000 dinara, odnosno na godišnjem nivou 6.930.840.000 dinara. Mesečni fond za plate 20.000 prosvetara i kulturnjaka (prosečno isplaćena bruto zarada u junu je iznosila 51.253 dinara) iznosi 1.015.060.000, a godišnji 12.300.720.000 dinara.
Pod pretpostavkom da se iz lokalne samouprave, koja plate prima iz opštinskih i gradskih budžeta i zdravstvenih i socijalnih radnika koji su mahom na kasi fonda zdravstva, otpusti još 20.000 zaposlenih, jasno je da bi za godinu dana država praktično pokrila ukupan trošak za stimulativne otpremnine (550.000 po čoveku i još 15.000 po godini staža), za 50.000 ljudi.
Istina, reč je o računici za bruto plate, pa bi država u tom slučaju izgubila na drugom mestu – 30 procenata razlike između bruto i neto plata koja se isplaćuje iz jedne, ali uplaćuje u druge njene kase na ime poreza i doprinosa. Ne bi prihodovala ni deo novca koji se privremeno sliva u socijalni fond od 10-procentnog oporezivanja zarada administracije koja ima plate veće od 40.000 dinara.
Ukoliko i za godinu i po, pa i dve, manji izdaci za plate pokriju investiciju u otpremnine, isplatilo bi se. Bilo bi to čisto ulaganje u budućnost. Kao i svi troškovi svake dobro sprovedene reforme.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 21/08/2009]
