Izvor: B92, 18.Apr.2013, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak u kasi 50 milijardi
Beograd -- Nedavno su se Ministarstvo finansija i Fiskalni savet oštro sukobili oko pitanja stvarnog stanja budžeta.
Savet je tada javno upozorio na to da bi prema kretanjima u januaru i februaru deficit ove godine mogao da dostigne 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto 3,6, koliko je predviđeno zakonom.
Ministar finansija Mlađan Dinkić ove projekcije nazvao je neozbiljnim i nepreciznim i tvrdio da Fiskalni savet nije u obzir uzeo konsolidovane podatke (koji uključuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i lokalne budžete, PIO fond i drugo) već samo republički budžet.
Kako Danas piše, Ministarstvo finansija je kasnilo sa objavljivanjem konsolidovanih podataka za prva dva meseca ove godine, ali su oni ove nedelje ipak stigli, a rezultat je da je prema ocenama ekonomista, deficit zaista znatno veći nego što bi smeo da bude.
U Fiskalnom savetu juče nisu želeli da se ponovo upuštaju u raspravu o tome ko je bio u pravu, da li oni ili Ministarstvo finansija, ali napominju da i dalje stoji upozorenje da će deficit biti probijen.
Ipak, kako navodi Danas, u Fiskalnom savetu su mišljenja da osnovni martovski podaci koji su sada objavljeni, ne pokazuju nikakvo poboljšanje.
"Ako je deficit za tri meseca bio 50 milijardi dinara, veoma gruba računica pokazuje da bi do kraja godine mogao da dostigne 200 milijardi, a u zakonu stoji da ne bi smeo da pređe 122 milijarde".
Prema analizi specijalizovanog portala makroekonomija.org, primanja republičkog budžeta u martu su bila 65,2 milijarde dinara, dok su rashodi iznosili 79,7 milijardi pa je ostvaren deficit od 14,5 milijardi. U odnosu na mart prošle godine, primanja su nominalno smanjena za 4,6 odsto, a realno za 15. Izdaci budžeta su povećani za 0,4, što je realno pad od 10,6 odsto.
"Naravno, situacija neće biti toliko loša, jer će u aprilu stići prihodi od PDV-a koji se do sada nisu slili u budžet. Ali, i pored toga, deficit sigurno neće biti 3,6 odsto, nego 4,5, a Međunarodni monetarni fond čak smatra da postoje rizici da manjak u kasi bude i preko pet procenata", ističe sagovornik Danasa, upoznat s analizama Fiskalnog saveta.
Prema njegovim rečima, čak i takav deficit bi bio znatno niži od prošlogodišnjeg, ali je to "slaba uteha, pošto smo prošle godine imali izbore, a ove godine smo još podigli i PDV“, što znači da bi prihodi trebalo da budu veći, a deficit niži.
Drugi ekonomisti takođe su mišljenja da manjak u državnoj kasi raste brže nego što bi smeo.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić potvrđuje da novi podaci pokazuju deficit veći od planiranog i upozorava da će "paket fiskalne konsolidacije morati da se dopuni novim merama, jer ćemo u suprotnom na kraju godine imati veći deficit nego što je predviđeno Zakonom o budžetu“.
S druge strane, kao pozitivan pomak u radu Ministarstva finansija i privrede, ovaj stručnjak navodi to što se sada podaci o fiskalnim kretanjima objavljuju sa više detalja nego ranije, pa su tako sada javno dostupne i informacije o o budžetskim korisnicima, fondovima (PIO, RFZO...) i slično.
