Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jan.2018, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak lekara problem kikindske Hitne pomoći
Iako uz nešto bolje uslove rada i opremljenost, hroničan problem kikindske Hitne službe i dalje je nedostatak kadra, pre svega lekara. Sa u proseku do 30 kućnih poseta dnevno, dežurne ekipe pokrivaju teritoriju grada, kao i i 9 naseljenih mesta. To podrazumeva striktno poštovanje protokola Hitne službe, odnosno prioritete prilikom intervencija na terenu, uz razumevanje i saradnju samih pacijenata – naglašavaju u kikindskoj Službi hitne pomoći.
Sa svega devet lekara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 15 medicinskih tehničara i 14 vozača, Služba hitne pomoći u Kikindi svakodnevno mora da odgovori na mnogobrojne izazove i da pritekne u pomoć. Proteklih godina standard je od 25 do 30 kućnih poseta u toku 24 sata.
U trenutnim uslovima rada više je nego važno odrediti prioritete prilikom izlaska na teren.
"Naša služba je organizovana tako da dispečer, a to je uglavnom medicinski tehničar, prima pozive za kućne posete. On se vodi tzv. revidiranim Norveškim indeksom , na onsovu kojeg se procenjuje šta je prioritet za izlazak na teren. Kada on ne može da reči konkretan problem, poziv preuzima najstariji lekar u smeni", rekao je dr Miloš Bajić, načelnik Službe hitne medicinske pomoći Kikinda.
Zarad samih pacijenata, utvrđeni su kritertijumi šta jesu najhitniji slučajevi.
"Kriterijumi su takvi da postoje tačno propisana stanja koja jesu urgentna stanja za hitnu pomoć. To su, najčešće saobraćajne nezgode, odnosno tzv. crveni pozivi prilikom kojih reagujemo odmah i izlazimo na teren. To su i stanja kao što su bolovi u grudima, gušenje pacijenata, šlogovi", dodao je Bajić.
Razumevanje i, pre svega smirenost pacijenata, odnosno članova porodice od velike su važnosti. Priliko poziva naravno nije uvek tako, pa recimo pacijenti ne retko negoduju zbog konkretnih pitanja dežurnih dispečera, kao što je recimo pitanje koliko godina ima pacijent, a koje itekako ima opravdanja.
"Ne reagujemo po godinama nego po simptomima. Vrši se trijaža pacijenata i sve što može da se reči telefonskim putem najbolje je tako i rešiti. Vrlo često pacijenti pozivaju Hitnu pomoć za probleme koje bi mogli da reše sa svojim izabranim lekarom, pa na taj način zadržavaju naše linije", rekla je Ana Marija Varga, medicinska sestra.
Kikindska Služba hitne pomoći pokriva teritoriju grada i 9 naseljenih mesta, koja su udaljena i do 25 kilometara u jednom pravcu. Vreme je često presudan faktor, pa je neophodno izbeći svako nepotrebno zadržavanje linije ili izlazak ekipe na teren. Primera radi, pre dva dana je ekipa kikindske Hitne službe prešla 50 kilometara i izgubila sat i po vremena zbog lažnog poziva iz Bašaida.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
