Izvor: Blic, 23.Avg.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Malog mrava“ od kritika spasavao Duško Radović
Iako je godinama pisao ozbiljnu poeziju i za nju često bivao nagrađivan, profesor književnosti Ruždija Krupa na ovim prostorima ostaće zapamćen kao autor nezaboravnih tekstova narodne muzike.
Njegove stihove često su poistovećivali s izvornim pesmama i to je svakako najlepši kompliment koji stvaralac ove vrste muzike može da dobije. „Svi pljevaljski tamburaši", „Jedna reka u mom kraju", „Mostovi na Morači", „Ko se jednom napije vode sa Baš-čaršije"... >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo su neke od najpoznatijih pesama koje su ostale u narodu.
Krupa podseća da su se u ovom kraju ukrštale razne kulture i civilizacije i da su tu nastale prekrasne izvorne pesme kao što su „Pomrčina, cijela varoš spava”, "Kafu mi draga ispeci”, "Moj golube, ne padaj mi na maline", „Trepetljika trepetala" i mnoge druge.
A kako je sve počelo? U prvim mladićkim godinama počinje da piše ozbiljnu poeziju, radi na poslovima kulture u Priboju i rukovodi Kulturno-prosvetnom zajednicom. Jednom prilikom, negde šezdesetih godina, dobija poziv od čelnika opštine da povodom Dana FAP-a napiše pesmu o Priboju, ali pesmu za pevanje.
– Pesma je počinjala: „Lim se Drini javlja izdaleka...", pevana je pred nekoliko hiljada FAP-ovih radnika i dobila je više aplauza nego Čkalja, Safet Isović, Lepa Lukić, koji su tada nastupali. Zato smo slavili ja i moj pesnički sabrat Rasim Ćelahmetović u restoranu FAP-a, kada nam je prišao jedan gospodin, rekao da je Nedeljko Bilkić i da bi hteo da mu napišem pesmu za pevanje. Tako je nastala autobiografska pesma o mojoj prvoj ljubavi u Pljevljima, skoro dečačkoj: „Ja mlad pijem noći, noći piju mene", s refrenom „Idite, idite, hoću da sam sam, ja sam bez nje isto ko bez sunca dan".
Po mišljenju nekih etnomuzikologa, bila je to i prekretnica na estradi jer su njome do tada preovladavale pastoralne teme, gde se pevalo o stadima, čobanima, ogradicama od mladog cerića, a Krupina pesma predstavljala je dolazak na gradske, varoške teme.
Sedamdesetih godina Ruždija Krupa sarađuje sa svim vodećim domaćim kompozitorima i pevačima. Iz tog perioda ostali su hitovi „Jedna reka u mom kraju", „Prođe leto trideseto", „Ko se jednom napije vode sa Baščaršije"...
– „Mali mrav" je nastao upravo iz potrebe da se razbije ta tamna strana novokomponovane pesme. Bio je dočekan kao dosta smela erotska pesma, sa različitim komentarima, koju su neki moralni puritanci i lažni čistunci nazvali „literarnom pornografijom". Međutim, opovrgao ih je niko drugi do Duško Radović. On je prokomentarisao da je to pesma s retkim i do tada nenapisanim motivom fine erotike i senzualnosti, što je bilo dovoljno da uđe u program radio i TV stanica – naglašava Ruždija Krupa.
Uslediće potom i saradnja s Lepom Brenom i preko milion i po prodatih ploča, što je u ono vreme bio svojevrsni rekord. U njemu je, kako kaže, poezija ubila poslovnost, jer nikad nije umeo da bude trgovac niti je to želeo. Uvek je bio emotivac, stvaralac, pesnik.
Krupa svoje penzionerske dane provodi u Priboju, najčešće u društvu unuke i prijatelja. Kaže da ima starih mladića i mladih staraca. Nije teško pretpostaviti kojoj kategoriji on pripada"
Tambura u Pljevljima
Ne zna se pouzdano kad je zadrhtala tamburaška žica u ovim krajevima, niti otkud tamburaši u Pljevljima. Tek, pesma „Svi pljevaljski tamburaši" je zasigurno jedna od najslušanijih i najizvođenijih Krupinih pesama, njegova svojevrsna lična karta. Posle aneksije BiH, Pljevlja su pripala Austrougarskoj, tačnije, pola grada. U njihovoj vojsci služili su i naši iz Vojvodine, koji su tu doneli taj instrument. Zanimljivo je da su se tada nadmetali pevači iz turskog garnizona s onima iz austrougarskog, orijentalno protiv srednjoevropskog, i sve to u Pljevljima, početkom ovog veka.
