Izvor: Blic, 17.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo robe za svetsku pijacu
Srbija se prema ocenama Svetskog ekonomskog foruma po konkurentnosti, od 125 zemalja, nalazi na 87. mestu. Još je porazniji podatak kada je reč o mikrokonkurentnosti, gde od 116. zemalja zauzimamo 108. mesto. Odgovornost da se stanje popravi je na državi, ali još veća na preduzećima koja moraju da imaju ideju, da prate trendove i da se stalno edukuju za tržišnu utakmicu.
Rejting Srbije
Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga „Standard end Purs" iz Londona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potvrdila je kreditni rejting Republike Srbije „BB minus" za dugoročne i B za kratkoročne obaveze, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.
Kreditni rejting Srbije potvrđen je zahvaljujući snažnom rastu bruto domaćeg proizvoda za pet do šest odsto godišnje, povećanju izvoza i visokim direktnim stranim investicijama. Takođe, i ostvareni budžetski suficit u 2006. i smanjenje javnog duga, kao i stope inflacije, za koju se procenjuje da će ove godine biti na nivou od oko sedam odsto.
Rejting Srbije i dalje je uslovljen političkim rizicima usled nerešenog statusa Kosova i Metohije, neformiranja vlade i zamrzavanja pregovora sa EU o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
- Činjenica da smo nekonkurentni nije samo ocena Svetskog ekonomskog foruma, već je naša realnost. Da bismo bili makrokonkurentni, potrebno je da se radi na jačanju institucija, ali ne samo to. Neophodno je da se smanji nasilje politike nad ekonomijom, da porezi budu manji, kao i da se promeni odnos prema biznismenima koji bi trebalo da se tretiraju kao motori, pokretači ove zemlje - ističe Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.
Ono što koči konkurentnost, po mišljenju našeg sagovornika, jeste kašnjenje oko ulaska u Evropsku uniju, jer su zamrznuti pregovori. Takođe, nije dovoljno, kaže Stevanović, samo doneti brojne strategije, već je potrebna i njihova primena.
- Kada je reč o mikrokonkurentnosti, nemoguće je reći bilo kom preduzetniku kako je najbolje da radi. Ali za razvoj nacionalnog biznisa, osim nižih poreza, potrebne su i dobre šeme za finansiranje, kao i jasna poruka da će propisi koje država donosi važiti narednih pet godina - ukazuje Aleksandar Stevanović.
Da bi preduzeće povećalo konkurentnost, mora da se edukuje, potom povezuje sa istima u branši i da na kraju počne prodaju na inostranom tržištu. Privredna komora Srbije je adresa na kojoj privrednici mogu da dobiju konkretnu pomoć kako bi bili konkurentniji, a samim tim i uspešniji.
- Komora svojim članicama pruža usluge povezivanja sa stranim investitorima, sa novim tehnologijama, edukativno priprema kadrovske nukleuse preduzeća za uspešno poslovanje na internacionalnim tržištima. Ne treba zanemariti ni mogućnost korišćenja usluga predstavništava PKS u zemljama koje su interesantne za naša preduzeća, kao što su Rusija, Nemačka, Italija, Bugarska... - kaže Vladimir Burda, samostalni savetnik PKS.
Najnovije istraživanje Svetskog ekonomskog foruma o tome koliko su ispunjeni ciljevi za povećanje evropske konkurentnosti pokazalo je da Hrvatska ima najkonkurentniju privredu od svih kandidata za Evropsku uniju. Reforme koje je Hrvatska preduzela da bi podigla konkurentnost privrede u tom istraživanju su ocenjene uspešnijima od Srbije i Crne Gore, Turske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, ali i od Poljske kao članice EU.
- Mali je broj firmi u Srbiji koje su bile aktivne poslednjih petnaest godina, koje su ulagale u razvoj i bile ozbiljnije prisutne na svetskom tržištu. One koje su to činile, pratile su trendove u granama u kojima su prisutne i tako opstale - kaže Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca" iz Gornjeg Milanovca, preduzeća koje je prošle godine ostvarilo ukupan prihod od 62,5 miliona evra, od čega 14,5 miliona evra izvoza.
Odgovornost je i na društvenoj eliti, ljudima koji vode i zastupaju sve nas kroz aparat države i krupnim biznismenima.
- Ovde su dugo zaboravljene teme, a kojima se niko ne bavi, produktivnost i upravljanje troškovima. Malo i nedovoljno se investira. Privreda traži dosta ulaganja, novih ideja, sagledavanje svetskog tržišta. Stiče se utisak da privrednici u Srbiji ponekad nemaju predstavu gde se nalaze. Često se vodi tema da je naša šansa rusko tržište. Da, jeste, ali je pitanje šta mi imamo da mu ponudimo. Pa danas, što se tiče dizajna i kvaliteta, zahtevnija je Rusija nego, recimo, tržište Francuske - ukazuje Petrašin Jakovljević, generalni direktor „Metalca".
Programi za pomoć privredi
Trenutno postoji nekoliko međunarodnih projekata koji bi trebalo da pomognu domaćoj privredi da poveća konkurentnost.
TAM projekat se u Srbiji sprovodi od 2002. godine. Iskusni stručnjaci, bivši direktori u preduzećima iz razvijenih zemalja pružaju savetodavnu pomoć rukovodiocima i menadžerima u razvijanju novih poslovnih veština. Ovaj program je namenjen velikim firmama.
BAS projekat je usmeren na mala i srednja preduzeća. Ovaj program privatnim ili privatizovanim preduzećima nudi bespovratnu pomoć do 50 odsto neto troškova pojedinačnog projekta, koja može da iznosi do deset hiljada evra.
LSDP projekat, odnosno Program razvoja lanaca dobavljača, radi na stvaranju mreže konkurentnih domaćih dobavljača koji će biti u stanju da odgovore potrebama i zahtevima velikih multinacionalnih kompanija.
IFC - Međunarodna finansijska korporacija, članica grupacije Svetske banke, pruža savetodavne usluge, a akcenat se stavlja na poslovna povezivanja u oblasti reciklaže, međunarodne standarde i tehničku regulativu za korporativno upravljanje.
PLATO je evropska mreža za razvoj i međusobnu saradnju malih i srednjih preduzeća. Ona obuhvata 8.500 malih i srednjih preduzeća i 700 velikih iz 17 zemalja. Uskoro se očekuje njen formalni početak rada.
