Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Okt.2009, 17:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Malo njiva pod pšenicom

BEOGRAD - Nepovoljne vremenske prilike odložile su početak jesenje setve pšenice u Srbiji, pa je do sada zasejan veoma mali procenat površina, izjavio je danas Tanjugu direktor Fonda za žito Vukosav Saković, dodajući da je optimalni rok za setvu hlebnog žita počeo 5. oktobra.

"Već smo duboko zašli u taj rok, međutim suša koja je bila tokom septembra i polovinom avgusta na neki način je odložila početak setve, a iza toga imamo par kišnih dana, pa je procenat >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zasejanih površina veoma mali", kazao je Saković.

Kritičan prinos 4,5 tona

On je naveo da ove godine niko nije izašao ni sa kakvim konkretnim planom o površini koja bi trebala da bude zasejana pšenicom i naveo da Srbiji za domaće potrebe treba oko 550 hiljada hektara zasejanih pšenicom.

Kiša zaustavila setvu pšenice u srednjem Banatu Kiša je danas zaustavila ratare i sejalice na poljima u Srednjobanatskom okrugu, gde je do sada posejano svega 15-ak odsto, od oko 45.000 hektara, koliko poljoprivredni stručnjaci procenjuju da će ove jeseni zauzeti merkantilna pšenica. Kašnjenje setve prouzrokovalo je ponajviše preračunavanje ratara zbog niske otkupne cene pšenice, a zatim i zbog suše, pa je neizvesno kolike će njiva ove godine biti namenjeno hlebnom žitu. "Optimalni rokovi ističu, a mi savetujemo ratarima da koriste punu agrotehniku i đubrivo po regresiranim cenama, i da seju sortno seme, što će im doneti veći prinos nego da koriste seme sa tavana", izjavila je Tanjugu saradnica Poljoprivredne službe u Zrenjaninu Zorica Rajačić. Na području srednjeg Banata, berba kukuruza privodi se kraju, uz prosečan prinos od 6,6 tona po hektaru, a izvađeno je i više od dve trećine šećerne repe.

Prema njegovim rečima, tolika površina je potrebna sve dok prosečan prinos ne pređe 4,5 tone po hektaru, a tek kada on bude veći, moglo bi se govoriti o smanjenju setvenih površina.

Prošle godine u Srbiji pšenica je zasejana na 569 hiljada hektara, a rod je iznosio 2,1 milion tona, podsetio je Saković.

Uz solidne zalihe, u zemlji imamo skoro 2,6 miliona tona pšenice, što je daleko više od domaćih potreba, kazao je Saković, dodajući da je ta pšenica prilično lošeg kvaliteta, što predstavlja određen teret.

Beskorisno izvoziti

On je objasnio da se pšenica ne može izvesti, jer su cene niske vani, a domaća potrošnja je mala i ne povlači je, pa je tržište pšenice u Srbiji blokirano.

Saković je istakao da bi rešenje tog problema mogao biti ili izvoz pšenice iz Republičkih robnih rezervi, ili određivanje izvoznih subvencija za oko 500 hiljada tona pšenice.

Govoreći o repromaterijalu za jesenju setvu, Saković je naveo da je ponuda semena jako dobra, a cena semenske robe je pala i sorte domaće pšenice koštaju između 12,60 i 12,80 dinara.

On je naveo da je dobro to što se, pored velikog broja sorti naše pšenice, registruju i neke strane sorte, pa će proizvođači moći da na svojim njivama utvrde šta im je isplativije.

Dovoljno đubriva

Kada je reč o veštačkom đubrivu, Saković je kazao da je država uradila dosta omogućavajući ratarima nabavku ukupno 100 hiljada tona regresiranog mineralnog đubriva, namenjenog za jesenju setvu, ali i dodao da je način subvencionisanja mogao biti bolji.

On je ocenio da se radi o dobroj meri, koja je mogla dati i bolje rezultate da je subvencionisanje išlo preko potrošača, odnosno poljoprivrednika, a ne preko proizvođača đubriva.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...