Izvor: S media, 22.Jun.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maline opet propadaju?
Srbija je najveći proizvođač maline u svetu. Svake godine na ovom voću zaradi se oko 200 miliona evra. Ipak, svake godine na početku leta nastaje problem oko cene otkupa maline.
Tako se na primer u Šapcu kilogram maline otkupljuje za 175 dinara, a u Valjevu za 100. Ukoliko ne dodje do dogovora oko cene mogući su protesti proizvođača ističe za Smedia portal Dragiša Terzić, predsednik Udruženja jagodičastog voća "Vilamet".
-Proizvođači >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su nezadovoljni cenama. U šabačkom kraju malina se plaća 175 dinara, a u valjevskom kraju 100 dinara, što je jako nekorektno. Ove godine na svetskom tržištu biće malo maline. Rusija i Čile su podbacili sa rodom. Zato cena maline treba da bude daleko skuplja, kaže Terzić.
On ističe da u Srbiji vlada monopol i da država treba da stane na put monopolu.
-Antimonopolska komisija mora da radi posao onako kao treba. U nedelju smo imali sastanak poljoprivrednih proizvođača. Tamo smo zauzeli stav da najkasnije do 25. juna sa predstavnicima Vlade sednemo za sto i da pokušamo da se dogovorimo. Mi smo tražili sastanak o javnim skladištima, zato što o tome ne postoji zakon, a u ta skladišta je trebalo da odlažemo malinu ove godine. To je bio jedini način da se proizvođači izbore sa monopolom koji vlada na tržištu. I pored svih napora nije uspela priča da prorade javna skladišta. Zato sad oni koji imaju monopol pokušavaju da se dogovore oko cene, oko niske cene. Upravo zbog toga, država treba da se okrene prema proizvođaču, jer samo poljoprivreda ostvaruje suficit. Država ne treba da se boji bogatog seljaka. Ako je seljak bogat onda je i država bogata, ističe Terzić.
Ukoliko do dogovora ne dođe mogući su protesti, napominje Terzić.
-Nadam se da će Ministarstvo poljoprivrede imati sluha i da ćemo da sednemo za sto i rešimo ove probleme. Ukoliko do toga ne dođe, naš stav je da se izađe na ulicu i da se blokiraju magistralni putevi. Uskreno se nadam da do ovog neće doći jer mesto srpskim proizvođačima nije na putu nego na njivi, kaže Terzić.
Prema rečima predsednika udurženja "Vilamet", realna cena maline je dva evra po kilogramu.
-Ako je u pitanju ponuda i potražnja onda je naš stav da cena maline treba da bude dva evra. Podsetiću vas da je cena 2008. bila 2,40 evra. Da imamo slobodno tržište sada ne bi bilo problema, ali mi nažalost nemamo slobodno tržište. Vidim da pojedini tajkuni već uzimaju prve kamione ovde iz Arilja. Jednostavno naši hladnjičari nemaju sredstva i nemaju novac. Tu bi država trebalo da izadje u susret sa subvencionisanim kreditima da pomogne hladnjačarima, da ne moraju odmah da prodaju robu tim tajkunima. Na taj način ljudi mi mogli da zamrznu robu, a ne da je nude jeftino za evropsko tržište. Jeftino kupljena roba, jeftino se prodaje na evropskom tržištu.
Tezić ističe i da bi u proizvodnji maline mogao da se zaposli veliki broj ljudi.
-Srbija je mogla da zaposli preko 100 hiljada ljudi, ali to nekom nije u interesu. Ne vidim razlog da se malina preko 50 godina prodaje kao sirovina i poluproizvod. Srbija je bogom dana za malinu, ali nekom nije stalo do toga.
Srbija svake godine na malini zaradi izmedju 150 i 250 miliona evra. Prema rečima Terzića, ta suma mogla bi da bude daleko veća.
-U Nemačkoj se kilogram malina prodaje za 16 evra, tako da bi Srbija ukoliko se posveti ovoj grani mogla da zaradjuje izmedju 500 miliona i milijardu evra. Treba da napravimo svoju robnu marku i da se tako pojavimo sa finalnim proizvodom na svetskom tržištu.
Lekovita svojstva
Sastojci maline kao što su antocijanini i polifenoli, od kojih se posebno ističe elatinska kiselina, pokazali su se kao veoma blagotvorni u zaštiti ćelija od oštećenja, starenja i raznih oblika kanceroznih oboljenja. Konzumiranjem maline može da se zaustavi širenje raka pluća, usne duplje, jednjaka, krvnih sudova, prostate, grlića materice.
Dušan Mlađenović
