Izvor: B92, 07.Avg.2020, 08:01

Mali za B92.net: Privreda može da se osloni na državu; za 10.000 mladih spremili smo prve plate

Mali za B92.net: Privreda može da se osloni na državu; za 10.000 mladih spremili smo prve plate

Beograd -- Ministar finansija Siniša Mali u intervjuu za B92.net kaže da je ova godina bila posebno izazovna, ali uverava da smo uspeli da se izborimo na pravi način.

Kako objašnjava, zbog zatvaranja ekonomije u aprilu je postojala bojazan da će pad u drugom kvartalu biti veći nego što jeste. Međutim, on iznosi - 6,5 odsto, što je, kako kaže, prijatno iznenađenje.

Država je u sklopu borbe protiv koronavirusa donela brojne mere poput isplate minimalca i jednokratne pomoći od 100 evra punoletnim građanima. Kako komentarišete efekte tih mera i koliko vam se čini da su građani i zaposleni zadovoljni njima?

Mislim da smo pokazali da privreda može da se osloni na državu u trenutku kada je to najpotrebnije. Čuli smo šta su njihove potrebe i u skladu sa tim smo reagovali. Naš obim pomoći je u prvom naletu bio zaista obiman.

Mi smo samo za tri minimalca, za više od milion radnika isplatili oko 800 miliona evra. Svakog meseca na račune više od 230.000 preduzetnika našlo se po 33 milijarde dinara. Sa druge strane, oko 600 miliona evra je država izdvojila za uplatu 100 evra punoletnim građanima.

Tu se nismo zaustavili i evo danas ćemo isplatiti novih 18,4 milijardi dinara ili oko 155 miliona evra, za 60 odsto minimalaca više od milion zaposlenih u privatnom sektoru. Otprilike isti iznos biće uplaćen u septembru.

Mi smo praktično ovim isplatama pokrili veći deo poslovne godine malim i srednjim firmama u privatnom sektoru. Osim toga, minimalac nije bila jedina podrška. Kada se saberu iznosi odloženog plaćanja poreza i doprinosa, minimalci isplaćeni privredi, kao i novac koji je država obezbedila građanima u vidu jednokratne pomoći od 100 evra, dolazi se do cifre od oko 278 milijardi dinara.

To je samo prvi paket. Drugi paket je vredan 66 milijardi dinara. Osim toga, povećali smo plate medicinskim radnicima za 10%, dali smo jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara i pomoć od 2,6 milijarde dinara za poljoprivrednike. To je ukupno oko 5,8 milijardi evra, odnosno oko 12,5 oodsto našeg BDP-a. Podrška svakako ne obezbeđuje tržište ovim firmama, za šta će one morati same da se izbore, ali je bila ključna kako bi se sačuvala puna zaposlenost i kako bi se privreda održala na nogama.

Zato želim da zamolim predstavnike privrede da budu proaktivni. Da se bore za svakog kupca ili klijenta, informišu kako posluju njihove kolege u inostranstvu, da izlaze sa predlozima ali i da se sami kolilko mogu prilagođavaju promenama i budu inovativni u primeni novih poslovnih rešenja koja će uvažiti zdravstvene protokole zaštite koji će sigurno važiti duže vreme.

Daću vam i primer za efekte mere od 100 evra, koje smo isplatili za 6.118.555 građana Srbije. Podaci o uplati PDV-a koje dobijamo svakog 15. u mesecu pokazali su nam da smo umesto očekivanih 45,5 milijardi dinara, imali ukupan priliv od 50,1 milijardi dinara.

Takođe, samo u sedmom mesecu imamo 32 milijardi dinara više od planiranog prihoda rebalansom budžeta, odnosno 10 milijardi više u odnosu na originalni budžet. To je neverovatno i to je direktna posledica izdvajanja 100 evra za građane.

Jedna od mera je i dodatni moratorijum na kredite. Koliko očekujete da će to značiti građanima?

Moratorijum na kredite je još jedan dodatni alat da se prebrodi ova kriza. Meni je drago što u ovim danima monetarna i fiskalna politika deluju sinhronizovano. Jer od te naše "simfonije" zaista puno toga zavisi.

Ovom merom, privrednim subjektima, kao i građanima pruža se mogućnost da još dva meseca, odnosno u avgustu ili septembru ne plaćaju svoju ratu bankama.

Ipak, ko je likvidan i ima sredstava, treba da izmiruje svoju ratu na vreme. Na prvi udar pandemije NBS je reagovala efikasno i odlučno, omogućila je građanima i privredi zastoj u otplati obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga na period od tri meseca.

O značaju ove odluke, govori podatak da je preko 90 odsto dužnika iskoristilo ovu mogućnost.

Projekat "Moja prva plata" uskoro bi trebalo da bude aktivan. O čemu se konkretno radi i kome je namenjen?

Što se tiče podsticaja za zapošljavanje, program "Moja Prva Plata!" je namenjen mladima bez radnog iskustva, odnosno onima koji su tek završili srednju školu ili su tek diplomirali.

U ovu meru ćemo uključiti 10.000 mladih ljudi koji su upravo završili svoje školovanje i u to ćemo uložiti dve milijarde dinara.

Period trajanja prakse je devet meseci, a navršeni srednjoškolci i studenti će za svoj rad dobijati i mesečnu nadoknadu od oko oko 20.000 dinara, koliko će dobijati srednjoškolci, odnosno 24.000 dinara, koliko će dobijati studenti.

Poslodavci će imati mogućnost da na ovaj iznos isplate i dodatna sredstva praktikantima. Podsećam vas da je nezaposlenost mladih sada oko 25,5 odsto, a da je pre nekoliko godina bila preko 50 odsto.

Ovaj program će početi već od polovine avgusta, kada će poslodavci oglašavati svoje pozicije, nakon čega kreće prijava studenata, a zatim i objavljivanja konačnih lista i potpisivanje ugovora. Naša pretpostavka i želja je da mladi ostaju kod poslodavca, ili da jednostavno sa tim iskustvom lakše nađu drugi posao.

Takođe, u planu su i prekvalifikacije za IT, kroz novi program digitalne veštine, koji bi proširili sa programiranja i na grafički dizajn, digitalni marketing, i slične oblasti gde su dobre plate i brzo zaposlenje. Ovo su brzo rastuće oblasti, koje su vrlo tražene na tržištu rada.

Koronavirus je "žestoko" potresao planetu, a ni svetska ekonomija nije prošla mnogo bolje. Kako vam se čini stanje u svetu i, posebno, pozicija Srbije iz te perspektive?

Za razliku od finansijske krize 2008. godine kada je problem "ležao" u finansijskom sektoru, on je sada izmešten u realni sektor, gde je na delu prekid lanaca proizvodnje, prerade, trgovine.

Važno je da se za nas bitna tržišta što pre konsoliduju i da mi uđemo na vreme u taj "voz". Dobro je što je kineska ekonomija počela da se oporavlja, a nadu nam daje i to što je EU usvojila ekonomski paket podrške kojim će podržati evropske ekonomije.

Neminovnost i stvaranje dodatnih nacionalnih barijera i trgovinskih blokova a sve to bi trebalo da se neutrališe snažnom pozicijom Srbije u trgovinskim dogovorima u budućnosti.

Mislim da je važno da shvatimo da smo svi mi, sada, mali i veliki igrači u ovoj velikoj šahovskoj igri, u kojoj pravila određuje nešto što nije u potpunosti pod našom kontrolom.

Sve dok se ne pronađe trajno rešenje za virus, moraćemo da uspostavimo novi balans, ne samo kao pojedinci, već i kao društvo, da živimo u tim novim okolnostima i da se svemu tome prilagodimo.

Mnogi predviđaju da će udar korone od jeseni biti posebno jak. Kakvim vestima da se nadamo kada je naša privreda u pitanju?

Dosadašnji podaci nas ohrabruju. Rast BDP-a u prvom kvartalu je bio rekordnih pet odsto.

Zbog zatvaranja ekonomije u aprilu imali smo bojazan da će pad u drugom kvartalu biti veći nego što jeste. Međutim, on iznosi - 6,5 odsto. Svakako nas je pozitivno iznenadio jun.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u junu bila je veća za 2,6 procenata, u odnosu na jun 2019.

Kada se sve oduzme i sabere, mi smo u prvih šest meseci ove godine zabeležili pad privrede od svega 0,9 odsto i ne možemo da budemo nezadovoljni kada su sve druge privrede sveta doživele dvocifreni pad.

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto. Američka ekonomija, inače najveća na svetu, u drugom tromesečju potonula je neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou, što su analitičari već ocenili kao "istorijsko".

Mi se svakako ne radujemo tome. Svet funkcioniše na principu spojenih sudova i nama je bitno da se ekonomija Evrope što pre oporavi, jer jedino tako i nama može biti bolje.

Ovi podaci sami po sebi jesu dramatični ali ne vode u situaciju iz vremena Velike depresije 30-ih godina prošlog veka. Mnogo toga zavisi od zdravstvenih rešenja za koronavirus, ali ja ipak verujem da će u sledećoj godini doći do brzog oporavka.

Krize su, kažu mnogi, prilika da se sposobni i hrabri pokažu. Gde leže naše šanse?

Juče sam pročitao da je tim srpskih naučnika iz različitih oblasti osvojio treće mesto na svetskom takmičenju za najbolje inovacije u borbi protiv korone. Izum je patentiran, a cilj istraživača je da ga komercijalizuju uz podršku domaćeg Fonda za nauku, ali i fondova američke vlade.

Mislim da sam ovom informacijom delimično pružio odgovor na vaše pitanje. Ja nisam zabrinut za budućnost Srbije, odnosno da li ćemo mi uhvatiti tehnološki zamajac.

Više me brine da li ćemo znati da prepoznamo kada i u koji vagon da se popnemo. Geostrateška i sva druga pregrupisavanja na tržištu su već počela. Mi moramo da prepoznamo šta možemo da proizvedemo i ponudimo svetskom tržištu. Kristalno jasno nam mora biti šta očekujemo od svoje industrije.

Ja se ne brinem za našu softversku indutsriju jer je ona već prepoznata u svetu po razvoju softvera za analizu podataka, biomedicini, gejmingu, blokčejnu, kreativnoj industriji. Ali mnogo više očekujem od domaćih preduzeća.

Domaći privrednici se moraju ohrabriti da više ulažu u razvoj svojih proizvoda, generalno u investicije jer sada investicije domaćih preduzeća i državne investicije mogu držati BDP na očekivanoj razini.

Naravno tu su i strane investicije.

Što se tiče građana, ja razumem njihovu brigu, zato se mi ovoliko borimo. Ovom prilikom zaista mogu da obećam da neće biti smanjivanja penzija i plata u javnom sektoru, otpuštanja ili zaboravljanja bilo koje ugrožene socijalne grupe.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.