Izvor: Politika, 24.Nov.2012, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali nacionalni kolač za činovnike
Srbija je ispod proseka po broju zaposlenih u državnoj službi, ali i taj broj od 440.000 ljudi veliki je teret za naš bruto domaći proizvod
Prilikom rasprava o tome kako da se smanji broj radnika u javnom sektoru kao jedan od argumenata navodi se da oni učestvuju sa 26 odsto u ukupnom broju zaposlenih. Pri tom se ne računaju zaposleni u javnim preduzećima. Može se čuti da je takav odnos znatno viši nego na zapadu. U najnovijoj analizi Fiskalne strategije Fiskalnog saveta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navodi se da je na osnovu analize Svetske banke „breme” od 440.000 zaposlenih u javnom sektoru moguće smanjiti za najmanje pet odsto. Pre svega u obrazovanju, zdravstvu, lokalnoj samoupravi i javnim agencijama. Dakle, reč je o 22.000 ljudi koji bi u nekoj perspektivi mogli ostati bez posla.
Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije smatra da to nije ušteda koja bi ozbiljnije poboljšala javne finansije Srbije.
– Kada se broj zaposlenih u našem javnom sektoru uporedi sa ukupnom populacijom dobija se sasvim drugačija slika od one koja postoji u velikom delu javnosti. Posmatrajući broj zaposlenih u ukupnom javnom sektoru Srbije, bez javnih preduzeća, kao deo ukupne populacije, dolazimo do podatka od 6,2 odsto. Ako dodamo javna preduzeća onda je to 7,6 odsto. Zemlje regiona, poput Hrvatske ili Crne Gore, imaju jedan procentni poen viši udeo zaposlenih u javnom sektoru u ukupnom stanovništvu, a Slovenija za dva. Velika Britanija, računajući i javna preduzeća, ima 9,4 odsto zaposlenih u javnom sektoru u ukupnoj populaciji, Kanada 10,7, od toga 2,5 odsto u zdravstvu, Nemačka 6,2, Poljska 9,2 odsto – kaže Nikolić.
U Srbiji u obrazovanju radi oko 140.000 ljudi, što je 1,95 odsto ukupne populacije, dok je evropski prosek 3,46 odsto. U Belgiji je u sektoru obrazovanja zaposleno 3,5 odsto ukupne populacije, u Mađarskoj 2,6, u Poljskoj 3,1, u Češkoj 2,7, u Sloveniji 3,1, u Grčkoj tri, u Nemačkoj 2,9, u Britaniji 4,9, a u Rumuniji 2,1 odsto.
Prema najnovijem istraživanju Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, kao i u Crnoj Gori, na 10.000 stanovnika postoji 21 lekar. U Albaniji 12, što je najlošiji odnos u celoj Evropi. Sledi BiH koja ima 16 lekara. U regionu jugoistočne Evrope, najbolje rangirane zemlje su Makedonija i Hrvatska, u kojima na 10.000 stanovnika dolazi 26 lekara. U Sloveniji ih ima 25. Kuba zauzima prvo mesto, gde na 10.000 stanovnika ima 62 lekara. U Grčkoj je takođe 62 lekara na 10.000 stanovnika, u Belorusiji 52, Austriji 49, Gruziji 48, Rusiji 43, Norveškoj 42, Švajcarskoj 41 lekar na 10.000 stanovnika.
– Ako se veličina našeg javnog sektora posmatra kroz broj zaposlenih u njemu u odnosu na ukupan broj stanovnika onda je njihov udeo skroman, među najmanjim u Evropi. Naravno, mnogi će potegnuti tezu da s našim bruto domaćim proizvodom ne možemo da finansiramo toliki javni sektor. I to je neosporna činjenica.
Druga često pominjana teza je da je produktivnost radnika u našem javnom sektoru niska u poređenju sa zapadom Starog kontinenta. Međutim, poznato je da u uslužnim delatnostima, koje mahom čine javni sektor, nema drastične razlike u produktivnosti između zemalja slične kulturološke matrice – smatra Nikolić.
Na primer lekar opšte prakse u Nemačkoj ne može da ima mnogo veću produktivnost od onog u Srbiji, a sličan je slučaj sa većim delom poslova u administraciji ili školstvu. Čak i da je razlika u produktivnosti značajna, to bi samo impliciralo da je potrebno zaposliti više ljudi u javnom sektoru, a manje ih plaćati. Nažalost, ovo drugo je slučaj, jer su zaposleni u našem školstvu, zdravstvu, vojsci, administraciji plaćeni oko pet puta manje nego njihove kolege na zapadu kontinenta. Ni teza o tome da je jedino kod nas više plaćen rad u javnom sektoru nego u privatnom apsolutno ne stoji. Praktično sve zemlje zapada imaju istu situaciju. Javni sektor ima u proseku veće zarade, ali se to naravno objašnjava višim prosečnim kvalifikacijama zaposlenih, što je i u Srbiji slučaj.
Javni sektor Srbije posmatrajući udeo javne potrošnje u BDP-u je oko evropskog proseka. Uvidom u predlog konsolidovanih budžetskih rashoda za 2013. godine vidi se da taj trošak čini 49,5 odsto BDP-a, ali se realnim obračunom domaćeg BDP-a (koji je po Fiskalnom savetu i MMF-u malo potcenjen) dolazimo do 47,8 odsto rashoda javnog sektora u BDP-u tokom 2012.
J. R.
objavljeno: 24.11.2012.
