Izvor: B92, 20.Apr.2010, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali dobavljači žrtve dužnika
Beograd -- Broj preduzeća koja kasne sa otplatom kredita porastao je u martu za 2,9 procenata i sada iznosi 11,7 procenata, uprkos tome što se zaduženost nije povećavala.
Ukupan dinarski kreditni dug domaćih kompanija jeste porastao za 1,1 odsto, ali je to prevashodno posledica pada dinara, a ne uzimanja novih kredita, što ukazuje na to da se srpska privreda nalazi u sve težem položaju, budući da je sve manje u stanju da vraća stare pozajmice.
Iako se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posle katastrofalne prošle godine, kada je kašnjenje bilo i više od šest meseci situacija nešto popravila, u poslednje vreme je vidno novo pogoršanje. Veliki dobavljači su u nešto boljoj poziciji, ali čak i njima veliki lanci ne plaćaju na vreme.
Rade Pribićević, korporativni direktor Dunav hrana grupe, koja obuhvata najveće mlekare u Srbiji predvođene Imlekom, fabriku vode Knjaz Miloš i konditorski koncern Bambi-Banat, kaže za Danas da situacija sa naplatom robe nije redovna ni idealna, ali da se ne može reći da je kritična.
"Stanje je prošle godine u jednom momentu bilo ekstremno loše. Kao odgovor na to usledio je Vladin program subvencionisanih kredita za likvidnost, koji je dosta dobro uticao na situaciju na tržištu. Može se čak reći da je time prošle godine u jednom trenutku izbegnut kolaps privrede" kaže Pribićević.
On ipak napominje da veliki kupci proizvoda njegove kompanije trenutno imaju dug koji prelazi okvire dogovorenih rokova, ali da je to uobičajena pojava na srpskom tržištu.
"Ako je prosečan ugovoreni rok za plaćanje 40 dana, a mi moramo da čekamo dva meseca da bismo naplatili robu, to onda nije drastično kašnjenje. Prošle godine se dešavalo da kupci po šest meseci ne plaćaju i to je već bila situacija u kojoj su mali dobavljači počinjali da posustaju", objašnjava Pribićević i dodaje da je to čitav jedan lanac koji kada se na jednom mestu zakoči, proizvodi efekat i na druge njegove delove.
Trgovinski lanci ucenjuju male dobavljače
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Žarko Milisavljević potvrđuje ocene o eksploataciji slabe pregovaračke pozicije malih dobavljača, kojima, kako napominje, veliki trgovinski lanci robu plaćaju tek posle 90 do 120 dana. Za dobavljače ovog ranga, situacija se po Milisavljevićevim tvrdnjama nije mnogo poboljšala ni ove godine, zato što trgovinski lanci znaju da su mali proizvođači primorani da im prodaju robu.
"Ne samo što ih lanci mrcvare sa rokovima, već, prema informacijama koje dobijam, iako nemam konkretne dokaze, dobavljači iz sektora malih i srednjih preduzeća čak moraju da plate određeni procenat ljudima u trgovinama kako bi dospeli na spisak prioriteta za isplatu. Tako oni moraju da plate da bi dobili sopstveni novac. Problem je u tome što naročito u sektoru hrane i prerade postoji velika konkurencija, pa će tamo gde jedan ispadne, odmah doći drugi, koji budući da nema iskustva, misli da će on bolje proći u poslu sa velikim trgovinskim lancima ", kaže Milisavljević.
Situacija najgora u građevinskom sektoru
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije takođe navodi podatke koji pokazuju u koliko se teškom položaju nalaze domaći proizvođači. On tako ističe da je prema istraživanju koje je njegova organizacija sprovela od 22. do 30. marta ove godine na uzorku od 120 dobavljača i devet velikih i srednjih trgovinskih lanaca, ustanovljeno da prosečan period čekanja na naplatu iznosi čitavih 126 dana, što je lošije u odnosu na period pre Nove godine.
"Do juna i jula prošle godine na naplatu se čekalo 140 dana, a tada je u jednom momentu zabeležen i rekord od 151 dana čekanja na isplatu. Zatim je jesenas usledilo poboljšanje, kada su rokovi iznosili od 105 do 107 dana, da bi se situacija ponovo pogoršala", kaže Rajić.
Rajić kaže da je situacija sa rokovima još gora u građevinskom sektoru, gde se na naplatu čeka po 136 dana u proseku i u metalskoj industriji gde je rok duži od 140 dana.
„Problem je u tome što je u građevinskoj industriji svaki drugi dužnik, koji kasni više od 120 dana sa izmirivanjem obaveza, državna firma i što više od 60 odsto velikih poslova finansira država. Zbog takvih rokova, mi i imamo 120.000 izgubljenih radnih mesta i to da i dalje svakog meseca gubimo po 10.000 radnih mesta", poručuje Rajić.
Rokovi naplate u Evropskoj uniji pre krize bili su 33 dana, a posle krize 45 dana. U Hrvatskoj se na naplatu čeka 70 dana, u Makedoniji 80, ali nigde nema rokova dužih od 90 dana, napominje Rajić. Čak je i u Srbiji pre krize prosečan rok za naplatu iznosio 66 dana.
