Izvor: Večernje novosti, 03.Okt.2019, 19:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mali: Javni dug u padu, na kraju jula 51,9 odsto; Zakon za transparentniju dodelu državne pomoći; Do kraja godine spisak 100 najvećih dužnika

Mali je naveo da se usvajanjem tog zakona ispunjava i jedno od merila pregovaračkog Poglavlja 8 koje se odnosi na politiku konkurencije što povlači dobijanje pozitivne ocene Evropske komisije u godišnjem izveštaju Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se Predlogom zakona o kontroli državne pomoći, koji je danas pred poslanicima, jača transparentnost dodele državne pomoći, omogućava se efikasnija kontrola i otklanjaju nejasnoće koje su do sada postojale.Mali >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je naveo da se usvajanjem tog zakona ispunjava i jedno od merila pregovaračkog Poglavlja 8 koje se odnosi na politiku konkurencije što povlači dobijanje pozitivne ocene Evropske komisije u godišnjem izveštaju.Takođe, obezbeđuje se operativna nezavisnost Komisije za kontrolu državne pomoći.Prema rečima ministra finansija, sada su jasno istaknuti i pobrojani instrumenti dodele državne pomoći, a pored subvencija i povoljnih kredita, instrumenti mogu biti i prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini sa umanjenom naknadom ili bez naknade, otpis dela duga ili celog duga i drugo.PROČITAJTE I: Višak ide građanima i privrediOn je dodao da su precizno navedene situacije koje ne predstavljaju državnu pomoć.Ministar objašnjava da se tim zakonom predlaže uvođenje registra državne pomoći i de minimis pomoći najkasnije u roku od godinu dana od početka primene zakona. Naveo je i da je propisana jasna zastarelost povraćaja državne pomoći i to tek po isteku perioda od 10 godina počev od dana dodele državne pomoći.Komisija za kontrolu državne pomoći stećiće status pravnog lica, raspolagati sopstvenim budžetom i za svoj rad odgovarati Narodnoj skupštini.Komisija će, kako je objasnio, sprovoditi analize dodeljene državne pomoći, a sačinjavaće i godišnji izveštaj o dodeljenoj pomoći, kao godišnji izveštaj o popisu šema te pomoći.Takođe, komisija će moći da zabrani dodelu državne pomoći ukoliko oceni da je neusklađena, ali će moći i da naloži povraćaj već dodeljenih sredstava.Komisija će imati pravo da kazni korisnika pomoći ako ne bude postupao po njihovom nalogu.MALI: E-FAKTURE OBAVEZNE OD 1. JANUARA 2022. Ministar finansija Siniša Mali rekao je u Skupštini Srbije da zakon o računovodstvu predviđa uvođenmje obaveznih e-faktura i to od 1. januara 2022. godine.Prema predlogu tog zakonu, obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima je da fakture kao računovodstvene isprave izdaju isključivo u elektronskom obliku, navodeći da će se tako pojednostaviti procedura njihovog izdavanja, skratiće se vreme neophodno za obavljanje poslova i biće omogućen brži povraćaj PDV-a.Kada je reč o regulisanju računovodstvenih usluga, Mali je objasnio da će Komora ovlašćenih revizora izdavati dozvole pravnim licima i preduzetnicima za rad, dok će Registar voditi Agencija za privredne registre.Mali je naveo da će Registar pružalaca računovodstvenih usluga početi sa radom 1. januara 2021. godine."Pravna lica, odnosno preduzetnici koji pružaju računovodstvene usluge u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona u obavezi su da usklade svoje poslovanje sa odredbama zakona", naveo je Mali.On je dodao da se ukida obaveza sastavljanja i dostavljanja dva seta izveštaja, za statističke i druge potrebe i finansijske izveštaje, Agenciji za privredne registre.Takođe, predloženim zakonom prihvata preporuka 28 MANIVALA za izmenu postojeće regulative u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima s njima povezanim licima, kao i saradnicima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica i preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.MALI: DO KRAJA GODINE SPISAK 100 NAJVEĆIH DUŽNIKA Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će do kraja godine biti objavljen spisak 100 najvećih poreskih dužnika. Mali je, odgovarajući na pitanje samostalnog poslanika Miladina Ševarlića, kazao da zakon propisuje da se takva informacija objavljuje jednom godišnje, ističući da će spisak biti objavljen u narednih nekoliko nedelja, a sigurno do kraja godine. Ševarlić je upitao kada će država da izdvoji pet odsto iz budžeta za poljoprivredu, što je, kako kaže, njena obaveza, a koja se unazad dugo ne poštuje. Mali je primetio da se izdvajanja za poljoprivredu povećavaju iz godine u godinu i to je ilustrovao podatkom da se rebalansom budžeta za 2019. izdvaja tri milijardi dinara više u odnosu na planirani budžet.MALI: SMANjUJE SE UČEŠĆE JAVNOG DUGA U BDP, NA KRUJU JULA 51,9 ODSTO Član Predsedništva Srpske napredne stranke i ministar finansija Siniša Mali odbacio je danas tvrdnje Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa da je javni dug Srbije porastao i naglasio da je došlo do smanjenja učešća javnog duga u BDP-u. "Zahvaljujući njima javni dug 2014. godine bio je preko 70 odsto BDP-a, a na kraju jula ove godine 51,9 odsto. U poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući fiskalnim i strukturnim merama koje je preduzela Vlada, rast javnog duga je prvo usporen u 2016. godini i po prvi put od 2008. godine došlo je do smanjenja učešća javnog duga u BDP", istakao je Mali u saopštenju. On je objasnio da je 30. decembra 2017. godine javni dug centralnog nivoa vlasti iznosio 57,9 odsto BDP. Navodi da je trend smanjenja javnog duga u BDP nastavljen i u 2018. i učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP je na kraju decembra te godine iznosilo 53,7 odsto, što je za oko 14,1 procentna poena manje u odnosu na kraj 2016. godine. „Isti trend smanjenja učešća javnog duga u BDP nastavljen je i u 2019. godini, te je na kraju avgusta 2019. godine učešće javnog duga u BDP bilo niže za 1,8 procentnih poena u odnosu na kraj 2018. godine i iznosilo je 51,9 odsto, a što je u poređenju sa 2016. godinom niže za čak 15,9 procentnih poena", kazao je Mali. Prema njegovim rečima, koliki je uspeh svega što je u Srbiji urađeno, potvrđuju brojna priznanja koja dobijamo za odgovornu ekonomsku politiku, koja je usmerena, pre svega, na povećanje životnog standarda građana. „Stalnu potvrdu da smo na pravom putu dobijamo i od međunarodnih finansijskih instituicija poput Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, zatim od rejting agencija...Nije moguće da su svi oni u zabludi, a samo Đilas u pravu", ističe Mali. On se osvrnuo i na kamatne stope po kojima se Srbija danas može zadužiti, što je takođe potvrda poverenja u našu ekonomiju. „Ove godine smo na Londonskoj berzi dobili najnižu kamatnu stopu od 1,5 odsto, dok je za vreme njihove vladavine bila preko sedam odsto. Tražnja je bila šest puta veća od ponude, a preko 300 investitora iz celog sveta izrazilo je zainteresovanost za kupovinu srpskih hartija. To je bila najveća potvrda naših ekonomskih reformi i poverenje koje smo stekli", rekao je Mali. On je naveo da je dobre rezultate prošle nedelje potvrdila i jedna od tri najveće rejting agencije na svetu "Fitć ratings". Ova agencija je povećala kreditni rejting naše zemlje sa "BB" na „BB+", što je još jedna potvrda uspešnih reformi. "Oni u svom saopštenju upravo i navode da je jedan od najvažnijih razloga za povećanje kreditnog rejtiga smanjenje javnog duga. Isto to navodi i rejting agencija Mudis, koja kaže da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je za kratak vremenski period toliko smanjila javni dug. Da li Đilas zna bolje od najpoznatijih rejting agencija na svetu?", upitao je Mali. Podseća da su u vreme vlasti Đilasa i njegovih pajtosa, Srbiji snižavali kreditni rejting, ili joj ga nisu ni dodeljivali. Sve što radimo, objašnjava Mali, dovodi do većeg broja investicija, naši građani sada mogu da osete boljitak, a država podiže usluge i postaje pravi servis građana. „Suština je u tome što postajemo atraktivniji za investicije, i domaće i strane, otvaraju se radna mesta, radi se na podizanju školstva, zdravstva, infrastrukture, idemo stabilno napred. U Srbiji je danas stopa nezaposlenosti 10,3 odsto, a već početkom naredne godine očekujemo da bude jednocifrena ", rekao je Mali. On je podsetio da su Đilas i njegovi pajtaši ostavili Srbiju u kojoj gotovo trećina ljudi nije radila. „Tako je 2013. godine stopa nezaposlenosti bila 25,9 odsto. Sada je apsolutno jasno ko su oni i koliko je lažan njihov patriotizam i briga za narod", zaključio je Mali. Mali pita da li je moguće da se Đlas usudio da komentariše stanje javnog duga Srbije, imajući u vidu njegovo nedomaćinsko i lopovsko vođenje Grada Beograda. „Ponosni smo jer smo za kratko vreme uspeli da se iščupamo iz kandži neodgovornog i lopovskog postupanja prema javnim finansijama. Naši rezultati im očigledno smetaju, jer uspeli smo da izađemo iz tog pajtaškog haosa. Sada umesto prazne kase imamo treću godinu zaredom višak u budžetu, koji ćemo iskoristiti za povećanje plata, penzija i za kapitalne investicije, a oni su o tome mogli samo da sanjaju. U stvari, diskutabilno je da li su uopšte o tome sanjali imajući u vidu ono što su ostavili“, saopštio je Mali. Navodi da je sve što je Đilas radio, nažalost, ostavilo dugoročne i tragične posledice. „Da li je pozvan da o javnom dugu govori on, koji je Grad zaduživao štetnim kreditima sa kamatama koje se porede sa zelenaškim?! To je osoba zahvaljujući kojoj, između ostalog, nadoknade nisu dobijale trudnice, porodilje, deca i socijalno ugroženi građani. On i njegovi pajtaši koji su vodili državu ostavili su i Grad i državu pred bankrotom!“, rekao je Mali. On smatra da je Đilas opsednut javnim finansijama, kako objašnjava, s ciljem da ponovo uskoči u fotelju, makar i na silu, da bi mogao da nastavi da puni svoje džepove, da se bahati i zadužuje. „On bi da u amanet našoj deci ostavi praznu kasu i dugove iz kojih se ni njihovi praunučići, a možda ni čukununučići ne bi izvukli. Stara praksa Dragana Đilasa je poznata - kombinacije sa preskupim kreditima i bahata krađa, bez kontrole, dakle sve ono zbog čega nije više na vlasti. Njegova i politika njegovih pajtaša dovela nas je do toga da je predsednik Aleksandar Vučić bio bukvalno primoran da razmišlja o teškim merama, s ciljem podizanja devastirane ekonomije“, kaže Mali. Prema njegovim rečima, Srbija mora da se odupre takvim pritiscima i da nastavi da jača ekonomiju.

Nastavak na Večernje novosti...