Izvor: Blic, 12.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male ribe gutaju velike
Male ribe gutaju velike NOVI PAZAR - Blizu četiri stotine tekstilnih firmi, oko četiri hiljade zaposlenih u proizvodnji i prodaji tekstila, nekoliko stotina vikend-kupaca iz cele zemlje, šest stotina tekstilnih tezgi na robnoj pijaci, kupci i poslovni partneri u mnogim zemljama - dovoljno da se Novi Pazar zove Novi Mančester. - Dolaze nam predstavnici poznatih firmi sa Zapada i nude da radimo za njih. 'Hvala lepo! Imamo svoje marke'. Naučili smo i mi posao - kaže vlasnik Modne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konfekcije 'Stig' Tigrin Kačar.
'Stig' je upravo dobio sertifikat ISO 9001, a za modele sopstvene marke dobio je tri 'srebrna' i jedno 'zlatno lane'.
Još se u brojnim buticima i radnjama u Novom Pazaru mogu za 20 maraka, ili niže ako se uzima na veliko, kupiti farmerke marke 'levis', 'riplej', ali su pored njih i domaće. Otvaranje zemlje, pa i uvid sveta u naše tržište, proizvođači odeće u Novom Pazaru su dočekali spremno. Iskoristili su iskustvo u pravljenju 'originala falsifikata' i prešli na sopstvene marke. Put do kupca, i domaćeg i inostranog, nalaze, pored 'stiga' i 'kasaba', 'menus', 'derbi', 'amigo', 'pilot', 'miradž', 'star', 'elit', 'stop' i mnoge druge.
Tu su i sopstvene snage za predstavljanje modela: Novi Pazar već nekoliko godina ima Udruženje foto modela i manekena. Štampaju se katalozi, koriste se i mogućnosti Interneta. U kreiranju se dosta firmi oslanja na lokalno znanje, uz kompjutere, svakako. Proizvodi se i u selima. Privatna firma 'Til' šije u Lukarima, 'Gimod' u Trnavi, a vlasnik 'Opcije' Hido Mušović zapošljava oko sedamdeset radnika u Belim Vodama, 25 kilometara daleko od grada. Tu sašivena odeća mogla je da se kupi u Francuskoj, Alžiru, Nigeriji...
Safet Krlić, vlasnik 'Kasabe', jedan je od prvih proizvođača džins-odeće koji je krenuo sa sopstvenom markom. Smatra da se Novopazarci ne plaše konkurencije poznatih i slavnih jer su pokazali da znaju da rade. Radnici su iskusni, sve je više automatizovanih mašina, kupuju se dobri materijali...
Dobre materijale nude brojni uvoznici, među njima i 'Bosa' iz Adane, 'Odenim', 'Sevfki' iz Turske, sa predstavništvom u Novom Pazaru, inače vlasništvo jednog Turčina iz Prizrena, a tu su još i domaći 'Milord', 'Puro'... Materijali stižu iz Italije, Turske, Češke, Hongkonga, Kine...
Iz nekih firmi, tvrdi se, dnevno se isporuči dve-tri hiljade farmerki. Ni u jednoj nije zaposleno više od osamdeset radnika zvanično. Dosta se radi na crno, ali to je druga priča.
Rast Novog Pazara u grad džinsa počeo je pre desetak godina, kada su probijane sankcije i roba nabavljana iz Turske. Počelo je kopiranje poznatih marki farmerki, a u grad na Raški je znalo vikendom da stigne desetine autobusa iz svih gradova Jugoslavije. Novi Pazar je tada, praktično, džinskom oblačio zemlju.
Društvene fabrike su propadale, prestajale sa proizvodnjom, a radnici su potražili hleb kod privatnika. I u drugim državnim fabrikama ukazuju na povlašćen položaj privatnog sektora.
U Novom Pazaru ima oko trinaest hiljada zaposlenih, a osam hiljada penzionera. Procentualno, prema broju invalidskih penzionera Novi Pazar je prvi u Srbiji. Broj zaposlenih u privatnom sektoru niko ne zna. Registrovano je 350 krojačko-konfekcijskih radnji, ali je najveći broj njih bez zaposlenih, izuzev vlasnika i njegove porodice. U privatnim tekstilnim firmama, nezvanično, jer radnici o tome neće da govore, zarađuje se od trista do osamsto maraka. M. Popvac Krah socijalističkih kombinata
Pre petnaestak godina tri tekstilne fabrike kombinata 'Raška' zapošljavale su preko šest hiljada ljudi i za izvezenu robu u kasu stavljale blizu trideset miliona maraka. Tekstilni kombinat 'Raška' je pre deset godina od izvoza zaradio 17 miliona dolara. Danas radi naručene poslove za 'Simpo' i zapošljava 700, umesto nekadašnjih 4.000 radnika. Savremena konfekcija 'Raška' radi za privatnike, Fabrika trikotaže za 'Sent Džordž' iz Beograda. - Sve platno i predivo koje proizvedemo, možemo da prodamo na Zapadu, ali nema sirovine bez lozničke 'Viskoze': Neka država pretvori u obveznice četiri miliona dolara koje nam duguje Irak, neka se zatvore divlje radnje i mi ništa više ne tražimo - kaže direktor Kombinata 'Raška' Momčilo Džambasović.
- Plaćamo doprinose za radnike koji su na bolovanju, a oni rade kod privatnika - žali se direktor Savremene konfekcije Radoslav Maksimović.
Kod privatnika su našli utočište tekstilni radnici na prinudnim odmorima, ali i penzioneri.
