Izvor: Politika, 02.Avg.2014, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male firme nisu imale šansu
Reagujući na naše pisanje o radu Fonda za razvoj naši čitaoci iznose svoje primere koji demantuju direktorku Fonda da su se veoma trudili da pomognu najnerazvijenijima
– Imam malu proizvodnu firmu i pre jedanaest godina sam od Fonda za razvoj dobio milion dinara kredita. Vratio sam ga dve godine pre roka. Kod banke sam 2008. godine podigao kredit, kupio poslovni prostor i na istom placu izgradio montažni proizvodni pogon. Sve to sam završio za dva meseca i najzad prestao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da plaćam kiriju. Međutim, počela je ekonomska kriza i od Fonda sam zatražio kredit za refinansiranje. Imao sam osam radnika i hteo sam još tri da zaposlim. Odbijen sam sa obrazloženjem da oni finansiraju samo nove projekte, a ne one koji su završeni.
Ovo je iskustvo jednog od naših čitalaca koji ga je podelio sa javnošću na sajtu „Politike” podstaknut tvrdnjama Saveta za borbu protiv korupcije da su pare iz ovog Fonda umesto malim firmama u nerazvijenim krajevima Srbije deljene po političkoj liniji uglavnom velikim kompanijama poznatih biznismena Miroslava Miškovića, Željka Mitrovića, Vojina Lazarevića, Nenada Popovića, Toplice Spasojevića, Nebojše Čovića, Zorana Drakulića, Mila Đuraškovića, Đorđa Antelja, Gorana Perčevića, Predraga Rankovića Peconija i to u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Isto donekle potvrđuje i iskustvo vlasnice jedne male firme koja nije dobila povoljan kredit. „Za moju malu firmu tražila sam 120.000 dinara u selu 100 kilometara od Beograda u nerazvijenom delu opštine Šabac. Nisam dobila ni dinara. Bitno je da ima za odabrane”, požalila se na našem sajtu.
„Pokušao sam da razgovaram sa Fondom oko investicije 800.000 evra u nove mašine pre dve godine. Sastanak je završen za deset minuta. Nisu pokazali interes čak ni da me saslušaju. Te pare su očigledno oduvek bile rezervisane za prijateljske firme. Fond treba ugasiti, a sve koji su učestvovali u ovoj strašnoj korupciji pohapsiti”, piše naš čitalac, koji takođe nije dobio povoljan kredit.
Ljubomir Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, deli utisak naših čitalaca i smatra da je veći deo novca iz Fonda za razvoj otišao u pogrešne ruke, to jest ruke najbogatijih Srba.
– To su bile pozamašne sume, koje naši tajkuni jedno vreme uopšte nisu vraćali. Izgleda da su tek u poslednje vreme počeli da otplaćuju kredite – dodaje Savić.
On kaže da je Fond kompromitovan i da je izgubio suštinu zbog čega je osnovan. Samo ime mu kaže da novac treba distribuirati u nerazvijena područja gde nema kapitala i gde treba razvijati preduzetništvo i zapošljavati ljude.
– Na čelu Upravnog odbora ranije je bio premijer, dok su članovi bili ministri. Poslednjih godina to je obično ministar finansija ili privrede, a članovi su takođe ministri. To je dokaz da su pare deljene po političkoj liniji, a ne po ekonomskim interesima – kaže Savić.
Na sve ove kritike Slađana Backović, direktorka Fonda za razvoj, odgovara da je velikim firmama poznatih biznismena kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije (Miroslava Miškovića, Nenada Popovića, Vojina Lazarevića, Miodraga Kotića, Zorana Drakulića…) odobreno 3,7 milijardi dinara, a to je manje od tri odsto ukupno odobrenih kredita.
Ona navodi da je u periodu od 2007. do kraja 2013. godine (koji je analizirao Savet za borbu protiv korupcije) zaključeno 5.049 ugovora o kreditima, ukupne vrednosti 91,9 milijardi.
Na zajmove privrednim društvima otpada 75 milijardi dinara, od čega su 22 plasirane privredi u najnerazvijenijim opštinama. Krediti dati preduzetnicima ukupno iznose 3,8 milijardi od čega je 0,8 milijardi plasirano u najnerazvijenijim opštinama. Ona ističe da je Fond, u funkciji razvoja nedovoljno razvijenih područja, na toj teritoriji, kredite davao pod najpovoljnijim uslovima – najnižim kamatnim stopama od samo 0,5-2,5 odsto godišnje i sa sredstvima obezbeđenja kredita, čija vrednost je u odnosu na iznos odobrenih sredstava bila u proporciji 1:1.
Kako god i ovlašan pregled ove statistike govori da pare Fonda ipak nisu pretežno odlazile tamo gde je trebalo – u nerazvijena područja.
M. Avakumović
objavljeno: 02.08.2014.
