Izvor: Politika, 15.Apr.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala zarada na dužničkim papirima
Građani mogu da kupe od minimalnih 50.000 dinara i pet hiljada evra pa sve do 50 odsto ukupne emisije državnih obveznica
Ne daju čoveku da zaradi pa to ti je. Ovo je, ukratko, komentar jednog našeg čitaoca na informaciju da i on, kao fizičko lice, može da finansira državu, odnosno da kupuje njene dužničke papire. Kada je preračunao kamatu koju na to dobija i troškove koji mu se odbijaju, a koji zaračunavaju broker, banka…zaključio je da ga put ka kakvoj-takvoj sigurnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaradi opet vodi u banku u kojoj, na žalost svih štediša, padaju kamate na štedne uloge. Rečju, svi troškovi su obesmislili njegovu potencijalnu želju da joj „pomogne” kupujući njene hartije od vrednosti.
Poslednji podaci o kamatama koje država daje na svoje dužničke papire pokazuju da na rok od godinu dana, za ulog u evrima, država daje kamatu od 2,5, a na dinare osam odsto. Na to valja oduzeti provizije od oko 1,4 odsto na uloženi iznos za brokera, jer na aukcijama građani ne mogu direktno da kupuju, banku i proviziju Centralnog registra, jer investitor mora da otvori vlasnički račun za hartije od vrednosti i namenski račun u banci. Na ovo ulaganje se ne plaća porez za razliku od devizne štednje na koju se plaća.
U isto vreme banke, u najboljem slučaju, na dinarski ulog na godinu dana plaćaju kamatu od sedam, a na evro ulog 1,6 odsto.
Ukoliko se neko ipak odluči da finansira državu može da kupi čak 50 odsto obima aukcije! Ograničen je i minimalni iznos kupovine i to na 50.000 dinara i 5.000 evra. Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug, trenutno emituje hartije od vrednosti u apoenima od 10.000 dinara i 1.000 evra, a minimalna količina koje po aukciji može da kupi jedno lice je pet komada.
U Narodnoj banci Srbije kažu da je iznos ulaganja stanovništva u državne hartije od vrednosti zanemarljivo mali u odnosu na štednju koja trenutno iznosi 37 milijardi dinara u domaćoj valuti i 8,6 milijardi evra devizne štednje. U vlasništvu stanovništva trenutno se nalazi oko 22 miliona dinara ili tek 0,004 odsto ukupnog portfelja državnih dužničkih papira u dinarima i oko 19 miliona evra, odnosno 0,87 odsto portfelja državnih hartija od vrednosti u evrima.
U NBS kažu da njihova analiza o investicionim alternativama stanovništva pokazuje da građani svoja slobodna novčana sredstva, pored štednje u bankama koja je tradicionalni najzastupljeniji vid finansijskog ulaganja, mogu uložiti i u dužničke hartije od vrednosti od kojih su one državne najsigurniji vid ulaganja. „Na raspolaganju su državne hartije od vrednosti koje se prodaju na aukcijama i obveznice stare devizne štednje kojima se trguje na berzi”. Građani takođe, mogu da ulažu i u municipalne obveznice koje emituju lokalne vlasti, u korporativne obveznice i investicione fondove, mada ovi oblici ulaganja nisu mnogo zastupljeni na našem još nedovoljno razvijenom tržištu kapitala.
Municipalne obveznice su najmanje dostupne jer se retko emituju i često su namenjene samo profesionalnim investitorima. Jedine municipalne obveznice kojima se trenutno može trgovati na Beogradskoj berzi su obveznice grada Šapca, od januara 2015. godine, ali do sada nije zabeleženo njihovo trgovanje.
Rezultati analize pokazuju da je u kratkom roku isplativija štednja, ali i da raste isplativost ulaganja u dinarske i devizne državne hartije od vrednosti sa dužom ročnošću.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 15.04.2015.
