Izvor: B92, 07.Avg.2016, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonci se žale na Srbiju, cena skočila 833%
Beograd -- Nakon što je Ministarstvo poljoprivrede u Makedoniji podiglo cenu fitosanitarnih uverenja za 833 odsto, Srbija je prestala da izvozi pšenicu u tu zemlju.
Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić pozvao je nadležne u Vladi Makedonije na razgovor o prevazilaženju problema, ne isključujući mogućnost uvođenja recipročnih mera.
Od 2010. godine svakog leta sličan problem. Iako je Makedonija potpisnica Cefta sporazuma o slobodnoj trgovini, u jeku sezone enormno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poskupe neka uverenja ili dozvole. Ove godine Srbija je bila spremna na izvoz 100.000 tona pšenice, ali Makedonija je i ovog puta prekršila pravila Svetske trgovinske organizacije.
“Makedonski proizvođači se žale da Srbija izvozi po jako niskim cenama pšenicu i da oni ne mogu da budu konkuretni, zapravo pšenica je berzanska roba, ona ne zavisi samo od roda u Srbiji, manje više ove godine ta cena je slična u svim zemljama u okruženju, ali s obzirom na dobar kvalitet naše pšenice, na dobar rod, logično je da mi možemo da budemo konkuretni i da pratimo te trendove kao u zemljama regiona“, kaže ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.
Žitarske kuće iz Makedonije nekoliko decenija uvoze pšenicu, zbog čega agroekonomski analitičar Milan Prostran podseća koliko je i pored ovakih problema, važna saradnja sa Makedonijom.
„Ti poslovni aranžmani su ja bih rekao dobri, oni trebaju da se neguju i mislim da u ovoj situaciji ne treba pribegavati odmah oštrim kontramerama, treba hladne glave sesti što pre sa vlastima iz Makedonije i probati održati sve te poslovne veze na jednoj zdravoj osnovi. Njih treba donekle razumeti, Makedonija se nalazi takođe pred izborima, oni žele da zaštite svoje proizvođače pšenice", objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar.
Kako kaže, njihov argumenat je uvek bio da prvo treba da se kupi pšenica od žitarskih kuća makedonskih, od domaćih proizvođača, pa da se tek onda slobodno trguje sa ostalim zemljama.
I upravo tako, ministar trgovine Rasim Ljajić kaže da će se protiv makedonskih vancarinskih barijera boriti razgovorom. Ukoliko ne urodi plodom, neminovno je uvođenje recipročnih mera.
„Najbezbolniji, najbrži, najefikasniji jesu bilateralni razgovori sa makedonskom stranom i mi koliko sutra ćemo da uputimo poziv da sednemo, da razgovaramo i da taj problem pokušamo da rešimo na ovaj način. A ako to ne može, onda mi imamo druga dva načina, jedno je preko Cefte, to je jedan spor mehanizam i prilično neefikasan i baš zbog toga mi planiramo i razmatramo mogućnost uvođenja recipročnih mera prema Makedoniji“, ističe Ljajić.
Od milion i petsto hiljada tona pšenice, koliko Srbija ukupno izveze, najveći kupci u regionu su Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora.
.jpg)
