Izvor: Politika, 23.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majski novčanici nešto tanji
Prepolovljene prinadležnosti u privrednim komorama, esnafskim udruženjima, nevladinim organizacijama...
Plate građana Srbije isplaćene u maju gotovo da se i ne razlikuju od aprilskih. Prosečna zarada ovog meseca, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 26.981 dinar. U odnosu na prethodni mesec gotovo da se ništa nije promenilo, jer se realni pad plata od 0,29 odsto, kažu stručnjaci, može pripisati blagim mesečnim oscilacijama. Ako se ovaj pad zanemari, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << majski novčanici izgledaju kao fotokopija aprilskih. Međutim, prošle godine u ovo vreme građani su imali za četvrtinu manje novaca u novčanicima nego sada. Podaci, naime, kažu da su u prvih pet meseci ove godine plate realno povećane za 24,44 procenta, a ovaj rast, kako ističu ekonomisti, nije bio rezultat povećanja privredne aktivnosti, već preraspodele zarada, tako što su finansijski sektor i pojedine uslužne delatnosti "povukle" prosek.
Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku vidi odgovor zašto je predlog budžeta za ovu godinu, kako kaže, "toliko naduvan".
– Nešto mora da "zakrpi" takav rast zarada. A ako plate rastu brže od produktivnosti onda to otvara dosta prostora za inflatorne rizike. Istina je da je tu uglavnom reč o povećanju zarada u javnom sektoru, ali i privatnici metodom preslikavanja u takvim situacijama lagano povećavaju zarade – ubeđen je Šuković.
I Vladana Hamović, pomoćnik direktora u Institutu za ekonomiku poljoprivrede, smatra da su zarade u javnim preduzećima uzrokovale ovaj rast.
– U poslednje vreme stalno se provlači teza kako usluge treba da budu nosioci privrednog razvoja zemlje. To je zabluda, jer su proizvođačke delatnosti u najvećoj meri motor svake ekonomije. Naravno, jedno je kada se pod uslugama podrazumeva razvoj turizma i kamo sreće da je u tom sektoru zabeleženo povećanje prihoda. Nažalost, reč je uglavnom o finansijskom posredovanju, koje ne može da ima veći uticaj na razvoj privrede – objasnila je Hamovićeva.
Iako podaci o prosečnim platama po zanimanjima do zaključenja ovog broja nisu objavljeni, u Republičkom zavodu za statistiku saznali smo da su zarade u delatnostima na bazi članarine, u kojima su u aprilu isplaćene plate od (u proseku) 74.481 dinar, ni manje ni više nego – prepolovljene. Kako kažu u ovoj instituciji, u maju su članovi privrednih komora, esnafskih udruženja, nevladinih organizacija, sindikata, inicijativa građana, političkih organizacija prosečno zaradili 34.050 dinara.
U Republičkom zavodu za statistiku ovakav osetan pad zarada objašnjavaju metodologijom koja se primenjuje pri prikupljanju podataka. Kako kažu, statističari evidentiraju samo isplate po određenim delatnostima, pa je očigledno da je u aprilu u ovakvim udruženjima bilo vanrednih prihoda. Tako je i plata u ovom sektoru tada bila bezmalo tri puta veća od republičkog aprilskog proseka (26.632 dinara).
Inače, ovog meseca u čak osam gradova zabeleženo je da je prosečna zarada premašila cifru od 30.000 dinara. Najbolje su u maju prošli žitelji Kosjerića (37.924), potom Smederevci (34.160) i Apatinci (34.029). Među najbolje plaćenima u Srbiji bili su i zaposleni u Lajkovcu, Novom Sadu, Beočinu i Boru. Najmanje zarade u maju su isplaćene u niškoj opštini Pantelej (9.643). Loše su prošli i stanovnici Bele Palanke (10.324) i Vladičinog Hana (10.964 dinara).
A. Nikolić
[objavljeno: 23.06.2007.]
