Izvor: B92, 28.Jul.2012, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magnohromov žig važi samo u Srbiji
Beograd -- Kraljevačka fabrika je u Zavodu za intelektualnu svojinu zaštitila svoj znak, ali samo u Srbiji i on nije međunarodno registrovan.
Posle teksta u jučerašnjoj "Politici", u kojem je navedeno da se prepoznatljiv "Magnohromov" logotip pojavio bojlerima koje uvozi firma Trgomen koja je u vlasništvu Predraga Mikića, odnedavno savetnika predsednika Nikolića, u današnjoj Politici piše da Magnohrom za svoj žig nije uputio zahtev za međunarodnu registraciju.
Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saznajemo, Magnohrom jeste svoj žig zaštitio, piše Politika. U Zavodu za intelektualnu svojinu su nam objasnili da je žig Magnohrom registrovan pod brojem 64340 sa datumom registracije 7. 6. 2012. godine na ime Magnohrom d. o. o. iz Kraljeva. Ali, taj žig je registrovan samo za teritoriju Srbije i nije upućen zahtev za međunarodnu registraciju.
U Zavodu su nam objasnili i da žig nije zakonska obaveza proizvođača i ko ga ne zaštiti ne trpi nikakve posledice, ali je ipak dobrodošao jer vlasniku pruža brojne prednosti.
"Žig je pravno zaštićen znak kojim se obeležavaju robe i usluge, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsne ili slične robe i usluga koje na tržištu nudi neko drugi", objasnila je Mirela Bošković, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.
Dodajući da je jedna od koristi pravo vlasnika da svim drugim licima zabrani neovlašćeno korišćenje istog ili sličnog znaka, kao i lakše dokazivanje pred sudom, ili nekim drugim državnim organom, vlasništva nad žigom i to na osnovu rešenja o priznanju žiga, isprave o žigu ili nekog drugog akta koji donosi Zavod za intelektualnu svojinu.
"Veoma je bitno napomenuti da svaki žig ima zaštitu samo u odnosu na one robe i usluge za koje je registrovan. Sve te robe i usluge svrstane su u odgovarajuće klase Međunarodne klasifikacije robe i usluga. Magnohromov žig je registrovan za klase 01, 06, 07, 09, 17, 19i 37", objasnili su u Zavodu.
Što se tiče postupka zaštite, on se inicira podnošenjem prijave za priznanje žiga.
"Ukoliko je prijava uredna, pristupa se ispitivanju ispunjenosti materijalno-pravnih uslova za priznanje žiga. U ovoj fazi postupka ispituje se da li je znak za koji je zatražena zaštita podoban da bude zaštićen žigom. Kada se govori o podobnosti za zaštitu žigom, treba imati u vidu da pravna zaštita žigom podrazumeva dodeljivanje jednog monopolskog prava titularu", objašnjava Boškovićeva.
Ako znak koji podnosilac prijave želi da štiti ispunjava sve predviđene uslove, Zavod će pozvati podnosioca prijave da na ime registracije žiga plati propisanu taksu, a ukoliko se u postupku utvrdi da prijavljeni znak ne ispunjava uslove za zaštitu, Zavod obaveštava firmu o razlozima za nepriznavanje zaštite i poziva ga da u određenom roku dostavi svoj odgovor.
"Zaštita žigom traje 10 godina računajući od datuma podnošenja prijave za priznanje žiga. Ovo važenje se može produžavati neograničen broj puta, svaki put za narednih 10 godina. Za svako produženje važenja žiga, plaća se odgovarajuća taksa", kaže naša sagovornica.
Kada je reč o zloupotrebama, odnosno o tome da li neka firma koristi već zaštićen žig neke druge firme, ona navodi da za to nije nadležan Zavod, već organi koji su zaduženi za sprovođenje prava intelektualne svojine – sudovi i tužilaštva, Uprava carina, MUP, Sektor tržišne inspekcije...
"Sud je jedini organ koji može utvrditi da li je došlo do povrede ili nije. Krivičnim zakonikom naše zemlje predviđeno je krivično delo neovlašćene upotrebe tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, u koje spada i neovlašćena upotreba tuđeg žiga za koje je kao osnovna sankcija propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine", navode u Zavodu za intelektualnu svojinu.
