Izvor: Politika, 10.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magla jede dobit
Zbog naglog otopljavanja na području centralnog Balkana i magle, Aerodrom "Nikola Tesla" je tokom proteklih dana u više navrata bio zatvaran za saobraćaj, zbog čega su mnogi letovi kasnili, preusmeravani, pa i otkazivani. S obzirom na nepovoljne atmosferske prilike (vlaga i velike temperaturne razlike), pojava magle može se očekivati i tokom narednih dana, a time i izmene u redu letenja na beogradskom aerodromu. Avio-kompanije koje lete za Beograd zbog toga su već pretrpele ozbiljnu materijalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štetu, a kako Jat u ukupnom obimu saobraćaja na Aerodromu "Nikola Tesla" učestvuje sa 50 odsto, naš nacionalni avio-prevoznik je najviše pogođen. Samo 7. i 8. januara Jat je kasnio na osam letova, 15 letova u dolasku je preusmereno ka Nišu, Skoplju i Podgorici, a 14 je otkazano.
Pretpostavlja se da su i ostali avio-prevoznici koji su tih dana leteli za Beograd imali približno isto toliko kašnjenja i otkazanih letova.
U "Jat ervejzu" juče nisu mogli da nam preciziraju koliku štetu je ta kompanija pretrpela zbog problema s maglom na Aerodromu "Nikola Tesla". Tačne podatke nismo dobili, jer se oni iskazuju tek na kraju godine ali, kako nam je rečeno, u pitanju su znatna sredstva. U pomenutu štetu, osim troškova goriva za preusmeravanje aviona i kasniji prelet-povratak sa alternativnih aerodroma u Beograd, ulaze i izdaci prilikom kašnjenja, odnosno neplaniranog zadržavanja aviona na zemlji, u Beogradu ili na nekom od aerodroma u inostranstvu. Tu je i transfer putnika, recimo prevoz autobusom iz Niša do Beograda, ili noćenje putnika u hotelima u inostranstvu. Lista troškova u tim slučajevima je dugačka, a na njoj su i izdaci ako putnik izgubi vezu – ne stigne na drugi let.
Da podsetimo, Aerodrom "Nikola Tesla" svake godine tokom zime ima problema s maglom. Prema rečima Bojana Krišta, generalnog direktora beogradskog aerodroma, magla samo tokom nekoliko dana u godini utiče na redovnost saobraćaja i taj problem bi trebalo da bude rešen u prvoj polovini ove godine.
Naime, Aerodrom "Nikola Tesla" upravo radi na uvođenju sistema "Kategorije 3b", koji avionima omogućava sletanje pri vidljivosti većoj od 50 metara. Radovi na "Kategoriji 3b" započeti su pre godinu i po dana, ali njeno puštanje u rad kasni zbog niza propusta. Kako je "Politika" nedavno već pisala o tome, u projektu vrednom između 1,5 i dva miliona evra, napravljen je i jedan tako krupan previd da je potpuno zanemareno pitanje ko će avione posle sletanja dalje kroz maglu navoditi od piste do mesta za parkiranje. Taj previd može da se reši raskopavanjem betona i ugradnjom sijalica ili primenom radara sa kojim će avioni iz tornja dobijati instrukcije kada i gde da skrenu.
Bojan Krišto očekuje da će uvođenje "Kategorije 3b" biti završeno na proleće tako da će Aerodrom "Nikola Tesla" biti spreman za narednu zimu. Bez obzira na to što je Krišto u nedavnoj izjavi za naš list rekao da investicija u "Kategoriju 3b" nije ekonomski opravdana, jer ne donosi novac, i da je zbog toga, prema njegovom mišljenju, reč o političkoj odluci (da makar jedan od ukupno dva aerodroma u Srbiji može da se koristi po gustoj magli), istina je da će beogradski aerodrom tada biti u prilici da zarađuje više. Svako sletanje aviona aerodromu "Nikola Tesla" u proseku donosi 800 evra. To znači da sa "Kategorijom 3b", pored ostalog, magla ni beogradskom aerodromu neće "jesti" značajnu dobit.
[objavljeno: ]
