Izvor: B92, 23.Feb.2023, 13:07
"Made in China" propada?
Može se razumeti zašto Kina jača savezništvo s Rusijom: u Indo-Pacifiku im ne ostaje niko drugi.
Dok Narodna Republika Kina nastoji da se uključi u napore zaustavljanja ruske agresije na Ukrajinu, iako taj napad oni ne doživljavaju niti definišu tako, u morima koja oplakuju nezine obale raste mehanizam koji je ozbiljno zabrinjava, piše Jutarnji list.
Fajnenšel tajms u utorak donosi interesantnu vest:
"Američko ograničavanje kineskog pristupa naprednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tehnologiji ubija njenu održivost kao proizvodne baze za izvoz", tvrdi čelnik japanske kompanije Kyocera - jedan od najvećih svetskih proizvođača komponenti čipova: drži 70 odsto globalnog tržišnog udela u keramičkim komponentama za opremu za proizvodnju čipova - koja premešta proizvodnju i ulaže velika sredstva u pogone kod kuće.
Hideo Tanimoto, predsednik kompanije koja je važan deo lanca snabdevanja čipovima kaže:
"Dobro je kad je reč o robi koja se proizvodi i prodaje u Kini, ali poslovni model proizvodnje u Kini i izvoza u inostranstvo više nije održiv".
Ekonomist je proširio temu navodeći:
"Pitanje za Dell, Samsung, Sony i ostale glasi: gde proizvoditi ako ne u Kini? Nijedna zemlja ne nudi ogromnu kinesku proizvodnu bazu. Ipak, kad se povežu, raznolikost ekonomija širom Azije predstavlja moćnu alternativu. Protežu se u obliku polumeseca od Hokaida, na severni Japani, preko Južne Koreje, Tajvana, Filipina, Indonezije, Singapura, Malezije, Tajlanda, Vijetnama, Kambodže i Bangladeša, sve do Gujarata u severozapadnoj Indiji. Članice imaju različite vrednosti, od vrhunskih veština i dubokih džepova u Japanu do niskih plata u Indiji (kineska radna snaga više nije toliko jeftina: između 2013. i 2022. plate u proizvodnji su se udvostručile, na prosečnih 8,27 dolara po satu). Ovaj alternativni azijski lanac snabdevanja - nazovite ga Altasia - izgleda ravnomerno kad se uporedi s Kinom, pa i bolje."
Na prostoru Indo-Pacifika, ukupne gravitacijske globalne tačke, teku tako dva procesa.
Geoekonomski reč je o desinizaciji, smanjenje ekonomske zavisnosti od Kine što postaje centralno obeležje usporavanja globalizacije koje vodi regionalizaciji, a Altasia je upravo to. To je proces koji zabrinjava vlasti u Pekingu gde je prošle godine zabeležen sporiji rast od zemalja jugoistočne Azije: kineski izgledi su ove godine bolji, ali ASEAN i Indija će opet rasti brže.
Polumesec o kojem govori Ekonomist preklapa se s prvim lancem ostrva, strategijskom odbrambenom linijom koju je SAD utvrdio 1951. godine.
Altasia je duža, proteže se do Indije koja je, u bezbednosnom smislu, postala bliža SAD-u i saveznicima što izaziva dodatnu zabrinutost Pekinga. Tako se geopolitika i geoekonomija nadopunjuju jačajući jedna druga i oduzimajući NR Kini brojna sredstva pritiska koja je koristila kad je reč o pojedinim državama tog područja.
Kako piše Jutarnji, agresivno i drsko ponašanje NR Kine u regiji rezultiralo je stvaranjem ovih, zasad još neformalnih saveza: Peking je s Tokijom u sukobu oko Senkaku ostrva, Demokratska Narodna Republika Koreja (severna) ima punu podršku NR Kine što je dovelo do otklona Republike Koreje (južne) prema Japanu uprkos istorijskim kontroverzama. Filipini su, jer NR Kina ne priznaje granice na moru kako ih je potvrdio i Međunarodni sud pravde (ICJ), odlučili SAD-u otvoriti prostor za još vojnih baza, Singapur gradi poziciju neutralnosti jakom vojskom i zazorom prema NR Kini.
Indija je dio Quad-a, kvadrilateralnog sigurnosnog dijaloga u kojem sudeluju SAD, Australija i Japan. Ovaj potonji je, i zbog kineskih pretnji RK na Tajvanu, ali i nastojanju Rusije da ojača pacifičku prisutnost, odlučio da poveća odbrambeni proračun koji će ga učiniti trećim globalnim potrošačem na oružje, iza SAD-a i NR Kine.
Partiju posebno zabrinjava sve veća uloga Japana i Republike Koreje u NATO što bi moglo da vodi stvaranju odbrambenog saveza ili, još gore, širenju NATO na Indo-Pacifik (ovo potonje treba uzeti s rezervom jer je simplifikacija, ali Pariz neprestano ponavlja da Savez ima interese u Indo-Pacifiku zbog francuskih prekomorskih teritorija), piše Jutarnji.
Kad se slika sagleda s ovog gledišta, može se razumeti zašto Peking jača savezništvo s Rusijom: u Indo-Pacifiku mu ne ostaje niko drugi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
