Izvor: B92, 02.Jul.2009, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF za štednju na istoku Evrope
Njujork -- Poboljšanje ekonomske situacije u državama istočne Evrope navelo je MMF da pooštri zahteve za štednjom i da odustane od popustljivog stava s početka krize.
MMF je počeo da se bavi problemima pojedinačnih zemalja, vršeći pritisak na one korisnike finansijske pomoći za koje smatra da su spremniji da obustave reforme usmerene na štednju, prenosi Rojters.
Rezultat toga će, po oceni analitičara, biti skup različitih dogovora po kojima će one zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje su suočene sa najvećim manjkom sredstava morati ozbiljno da se pozabave deficitom u javnom sektoru.
Ipak, zemlje u kojima postoje druge mogućnosti za finansiranje ili politička konstelacija koja odoleva spoljnim pritiscima će ili naići na popustljiv stav ili će sasvim odustati od dogovora sa MMF-om.
To znači da ta institucija sa sedištem u Vašingtonu kojoj se države obraćaju za zajam kad nemaju od koga da traže kredit neće isplatiti dogovorene tranše kredita zemljama kao što su Srbija i Letonija ako ne stave pod kontrolu svoje budžetske deficite, dok Ukrajini verovatno neće biti postavljena nikakva ogranicenja do predsedničkih izbora zakazanih za januar.
Britanska agencija navodi da je, zahvaljujući trostrukom povećanju budžeta za kreditiranje, koji sada iznosi 750 milijardi dolara, MMF prošle godine pritekao u pomoć državama srednje i istočne Evrope suocenim sa problemima, ističući kao svoje prioritete sprečavanje ekonomskog kolapsa i podsticanje oporavka.
Zbog toga je dozvolio Mađarskoj i Letoniji da prekorače dogovoreni budžetski deficit kada je postalo jasno da će njihove privrede zabeležiti pad u ovoj godini od šest, odnosno 18 odsto, što je veće smanjenje od očekivanog.
Medutim, pošto kriza počinje da popušta, a kreditna aktivnost da oživljava, MMF je zatražio od zemalja koje su od njega dobile pomoć za izlazak iz krize da stabilizuju finansije.
Evropska unija je prošle nedelje odobrila Letoniji pomoć u iznosu od 1,2 milijarde evra, ali MMF nije saopštio da li su smanjenja plata u državnom sektoru za 20 odsto i penzija za deset procenata dovoljna da bi toj zemlji stavio na raspolaganje dodatna sredstva.
On je istovremeno zamrznuo tranšu kredita Srbiji sve dok zemlja ne stavi pod kontrolu deficit u javnom sektoru, a nije odobrio ni zajam Bosni i Hercegovini u iznosu od 1,2 milijarde evra.
MMF je u utorak podsetio Mađarsku na dato obećanje da će u narednoj godini smanjiti budžetski deficit.
"Međunarodni monetarni fond je ovog puta bio mnogo popustljiviji i ta tvrdnja i dalje važi", kaže Nil Širing iz konsultantske kuće "Kapital ekonomiks".
"Ali, MMF ne može da se izlaže tako velikom moralnom riziku i da jednostavno deli šakom i kapom novac, a da pri tom ne očekuje ništa zauzvrat. On mora da te zemlje ponovo postavi na stabilne osnove", kaže on.
To ne ide uvek glatko, ocenjuje agencija. Srbija je saopštila da će ispitati druge mogućnosti za finansiranje kako bi izbegla smanjenje potrošnje.
MMF je ove godine obustavio isplatu tranše kredita Ukrajini pošto je dugo sporenje izmedu predsednika te zemlje Viktora Jušcenka i premijerke Julije Timošenko dovelo do obustavljanja ekonomskih reformi.
Kasnije je, međutim, zauzeo pomirljiviji stav, što, po mišljenju analitičara, znači da u slučaju Ukrajine, za razliku od Srbije, možda razmišlja o dugoročnoj strategiji.
"Mislim da imaju u vidu geopoliticke faktore", izjavio je Timoti Eš iz banke RBS. "Uz to, mislim da vlada stav da je politička klima sada možda stabilnija, odnosno srpska vlada sada uživa nešto veći kredibilitet na političkom planu".
