Izvor: B92, Beta, Tanjug, 24.Avg.2009, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF traži povećanje PDV-a
Beograd -- MMF procenjuje da je plan reforme državne administracije nedovoljan za smanjenje deficita budžeta i predlaže povećanje PDV-a, saznaje B92.
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda počela je razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije. Rupa u budžetu Srbije tema je teških razgovora Vlade Srbije i MMF-a. Predstavnici MMF-a i Vlade postigli su saglasnost da je neophodno prihvatanje većeg deficita budžeta Srbije, saopšteno je iz Vlade Srbije posle sastanka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Srbija je potrošila više novca nego što je u martu obećala MMF-u.
Premijer Mirko Cvetković je sa svojim ekonomskim timom odlučio da ponuda MMF-a bude smanjenje javne potrošnje i reforma državne administracije.
Kako B92 saznaje, prvi odgovor MMF-a Mirku Cvetkoviću je da ta ponuda - nije dovoljna.
MMF poručuje da bi reforma administracije dala rezulate tek 2011, a da je Srbiji potrebno brzo punjenje budžeta.
MMF traži povećanje PDV-a makar za jedan odsto.
Baš to je ono što je Vlada govorila da se neće desiti i da neće biti novih nameta, a da će minus biti pokriven novim zaduživanjem.
Nakon sastanka sa MMF-om saopšteno je da se mora povećati deficit, ali ne i kako ce finansirati.
Premijer Cvetković izložio je strategiju Vlade koja podrazumeva reformu javnog sektora u cilju smanjenja javne potrošnje, što su i predstavnici MMF naveli kao nužnu meru koja će u srednjem roku dati pozitivne rezultate.
Postignula je saglasnost da je neophodno prihvatanje većeg deficita budžet u vezi sa čim će se na tehničkim razgovorima Vlada Srbije i MMF razmotriti različite opcije.
MMF je zanimala i reforma penzionog i socijlanog sistema.
U odvojenom razgovoru sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem, delagaciju MMF-a su zanimala dva zakona - o penzijsko-invalidskom osiguranju i o socijalnoj zaštiti, kojim se definišu sva materijlna davanja.
"Bilo je reči o visini tih davanja, ja sam naglasio da tu neće biti nikavih smanjenja, da postoji prostor za značajne uštede kroz bolju targetiranost, veću kontrolu i poseban nadzor”, izjavio je Ljajić.
"To bi dugoročno mogućilo da socijalna davanja, ako ne mogu da se povećavaju, bar da se ne smanjuju. Što se tiče zakona o socijalnoj zaštiti, on će biti donet do kraja decembra, nacrt zakon o penzionom osiguranju biće završen do kraja godine”, najavio je on.
Kada je u martu odobren kredit od 2,9 milijardi evra, Srbija se obavezala da će ove godine manjak u budžetu biti tri odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno 70 milijardi dinara.
Sada Srbija tražiti dozvolu da manjak bude 4,5 odsto, oko 110 milijardi.
Da bi odborio povećanje defitica, MMF traži da Srbija dokaže da taj manjak može da nadomesti.
Tek kada se u to uveri, Srbija će moći da povuče drugu tranšu kredita od 1,3 milliradi evra.
Ljajić: Bez smanjenja socijalnih davanja
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je da je predstavnicima MMF-a preneo da u Srbiji neće biti smanjenja socijalnih davanja i penzija, već će biti izvršena njihova preraspodela.
"Neće se smanjivati socijalna davanja i penzije, a uštede ćemo ostvariti racionalizacijom državne uprave", rekao je Ljajić, prenela je RTS.
Ljajić je naveo i da su se predstavnici MMF-a interesovali za visinu pojedinih novčanih davanja i mogućnost reforme socijalnog sistema, a glavna tema razgovora bio je budžetski deficit.
"Socijalna davanja neće biti smanjena, već će se izvršiti njihova preraspodela", kazao je Ljajić.
Prema njegovim rečima, novi zakon o socijalnoj zaštiti će omogućiti da pomoć ide u prave ruke, odnosno da se se sprovede stroža kontrola socijalnih davanja.
Ekonomski savet pozitivno o strategiji Vlade
Strategija Vlade Srbije, koja podrazumeva smanjenje javne potrošnje kroz racionalizaciju i celovitu reformu javnog sektora, dobra je polazna osnova u razgovorima s predstavncima MMF-a, ocenjeno je na sastanku premijera Mirka Cvetkovića sa članovima Ekonomskog saveta.
Kako je saopšteno iz Vlade, na sastanku je zaključeno da će reforma javnog sektora smanjiti javnu potrošnju, unaprediti efikasnost javne uprave i doprineti jačanju ekonomske snage zemlje i konkurentnosti srpske privrede.
Članovi Ekonomskog saveta smatraju da plan smanjenja javne potrošnje treba da obuhvati izradu celovitih rešenja, sa preciznim planom aktivnosti, čija realizacija treba da da prve rezultate u narednoj godini.
Na sastanku su razmatrane i druge mere, kojima bi se postepeno uravnotežili javni rashodi i prihodi, ali je ocenjeno da je reforma javnog sektora prioritetni zadatak.
.jpg)
