Izvor: B92, 04.Feb.2010, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF stiže, plate (ni)su problem
Beograd -- Kabinet Mirka Cvetkovića, po svemu sudeći, ponovo očekuju neprijatni razgovori sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda kada ona sledeće nedelje dođe u Beograd.
MMF dolazi da proveri kako se sprovodi dogovor postignut u oktobru. Tada se Srbija obavezala da će manje trošiti, izvršiti reformu javnog sektora, odnosno otpustiti višak zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji.
To su bila obećanja koja su data MMF-u kako bi Srbija mogla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da povuče novu tranšu kredita vrednog tri milijarde evra. Međutim, već postoji sumnja unutar MMF-a da Srbija ne radi na realizaciji dogovora. Stalni predstavnik te institucije u Srbiji Bogdan Lisovolik kaže da je mimo dogovora, Vlada izdvojila dodatnih 12 milijardi dinara za plate zaposlenih u administraciji.
Lisovolik za B92 kaže da su u MMF-u "zabrinuti jer su povećani troškovi za plate u javnom sektoru što ugrožava plan štednje koji smo sačinili ne samo za 2010. godinu već i za naredne godine. Za sada smo imali štednju koja je bila bazirana na zamrzavanju plata i penzija. Kako porast zarada ne bi ugrozio plan uštede moraju da se sprovode i druge mere kao što je racionalizacija državne administracije. Nastali zastoj u realizaciji, koja je prema prvobitnom planu trebalo da bude okončana početkom godine, može da predstavlja problem u ostvarivanju strategije štednje".
On dodaje da "postoje rizici kada je u pitanju implementacija mera koje su dogovorene, ali za sada aranžman između Srbije i MMF-a nije ugrožen nijednim potezom vlade. Naravno, treba istaći da program podrazumeva da plate i penzije budu zamrznute do kraja godine tako da pretpostavljamo da to i u Vladi Srbije znaju".
MMF dolazi iduće nedelje
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) doputovaće u Beograd u ponedeljak, 8. februara, povodom treće revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS). MMF je 15. maja 2009. Srbiji odobrio kredit od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi. Do sada su povučene dve tranše tog kredita u ukupnoj vrednosti 1,12 milijarde evra. Povlačenje treće tranše kredita od 350 miliona evra zavisiće od novog izveštaja Misije MMF-a. Plan NBS je da se ta tranša povuče u maju ove godine.
Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec, međutim, kaže da situacija u Srbiji nije dramatična i navodi da će to biti predstavljeno misiji MMFa kada sledeće nedelje stigne u Beograd
"Što se tiče viška para koje su izdvojene iz budžeta to se odnosi zaista za neke nove obaveze i zapošljavanje u onim oblastima koje podrazumevaju naš proces integracija ka EU. To ljudi iz MMF-a znaju i to je pitanje novog načina čuvanja granica i neka druga pitanja. U svakom slučaju ne verujem da je to nešto bi zaista bio problem”, kaže on.
MMF smatra i da postoji zabrinutost da Srbija neće ispuniti ni drugi deo sporazuma koji predviđa otpuštanje više od osam hiljada činovnika. Vlada Srbije još nije počela sa otpuštanjem viška zaposlenih u republičkoj administraciji, već je prolongirala dogovoreni rok za još mesec dana, kaže Lisovolik.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, međutim, nije toliko zabrinut i kaže da će sve biti uskoro završeno. "Dogovor je da tokom februara to bude učenjeno, tačnije da do kraja meseca budu sve sistematizacije usvojene na Vladi. Mislim da će već na današnjoj sednici neke od tih sistematizacija pojedinih ministarstava biti usvojene i da će do kraja meseca to biti učinjeno na nivou cele administracije, što podrazumeva 3.400 ljudi koji su proglašeni viškom”, kaže Ljajić.
Ministarstvo finansija saopštava da nema razloga za brigu jer Vlada radi na sprovođenju svega što je dogovoreno sa MMF. Proces racionalizacije u državnoj administraciji se sprovodi i na centralnom i na lokalnom nivou, kažu u ministarstvu.
U međuvremenu, međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Dan i Bredstrit zadržala je u februarskom izeštaju rejting Srbije na DB5a - zemlja sa visokim rizikom poslovanja, ali je nagovestila moguće poboljšanje rejtinga. Analitičari te agencije ocenili su da bi pozitivna ocena MMF-a i približavanje Srbije Evropskoj uniji podržali ekonomski oporavak srpske ekonomije i uticali da se Srbiju uvrsti u zemlje sa umerenim rizikom poslovanja,
Jurij Bajec kaže da će tokom predstojećih pregovora sa MMF-om biti razgovarano najviše o izmenama zakona o penzijskom sistemu i koliko je to u skladu sa potpisanim sporazumom. Takođe, Bajec najavljuje da će biti reči i o tome kada može da dođe do povećanja plata i penzija i da li to treba vezati sa rastom bruto domaćeg proizvoda. Bajec kaže da bi konačna odluka o tome mogla da bude doneta tek na leto.
"U najmanju ruku mi moramo da vidimo kakva će da bude ekonomska aktivnost u prvom kvartalu, dakle u prva tri meseca u odnosu na prošlu godinu. Da vidimo da li ima pomaka u rastu BDP-a i ja mislim da u tom smislu neki razgovori o mogućnostima povećanja tzarada u javnom sektoru po mom mišljenju bi se moglo otvoriti tek posle leta ali naravno u zavisnosti od toga kako će se privreda kretati”, kaže on.
Ekonomski analitičar Vladimir Gligorov kaže da je očekivana skepsa MMF-a o sprovođenju plana Vlade Srbije, jer je, kako navodi, ona postojala i na početku pregovora. Gligorov ocenjuje da planovi koji su jesenas dogovoreni sa MMF-om se pokazuju kao nerealni, što se najviše vidi po vrednosti dinara koji slabi jer strani novac izlazi iz zemlje a postoji i problem prvlačenja stranih izvora finansiranja.
"Ako se ova nestašica priliva stranih finansija nastavi, a ja mislim da je to izvesno, onda će se javiti potreba obnavljanja programa. Drugim rečima, program koji sada postoji ne samo da će biti potrebno da se sačuva nego će biti potrebno razmišljati o sledećem programu da bi se ponovo ojačale rezerve i očuvala makroekonomska stabilnost. Srbija bi trebalo da razmisli da konačno krene u neke ozbiljnije poteze da se ne bi došlo u situaciju da se ne može da ispregovora sve ono što je dogovoreno sa MMF-om”, kaže on.
Gligorov upozorava da je za Srbiju loše i preterano širenje optimizma kada je u pitanju izlazak iz finansijske krize. "Situacija je u suštini znatno gora i od svega što se govori tako da onda imate i socijani bunt koji će biti veći ako se ovako stvari nastave. To je suština problema. Ranije je to rešavano tako da su se štampale pare i povećavaia inflacija i time to rešavalo. Sada je situacija takva da cene teže da padaju jer tražnje nema i onda je vrlo komplikovana budućnost ove vlade”, objašnjava on.
