Izvor: S media, 24.Jan.2011, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF steže kaiš samo drugima
Stezanje kaiša ne može da dovede do izlaska iz krize jer se, kad se nađete u njoj, radi o premaloj potražnji, a ne o premaloj ponudi. Zatezanje kaiša, logično, samo dodatno smanjuje potražnju.
Ovo za „Novosti“ kaže dr Jože Mencinger, jedan od najboljih evropskih makroekonomista. Ovaj epitet stekao je još u vreme SFRJ, kao stručnjak Bajtovog instituta u Ljubljani. Danas je šef katedre za pravno-ekonomske studije ljubljanskog pravnog fakulteta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Na konstataciju da i Eropska komisija i MMF insistiraju baš na stezanju kaiša kao rešenju za izlazak iz krize, dr Mencinger kaže:
- I Komisija i MMF mnogo radije zatežu drugima nego sebi. U EU su upravo povećali plate sebi i evro-poslanicima, a onda od pojedinačnih država traže da zarade snize!? Već samo zato to nisu verodostojne institucije, čak i ako zanemarimo da su i same krive za ovu krizu.
* Insistiraju i na smanjenju budžetskih deficita...
- Zasad su stagnacija i nezaposlenost mnogo veći problem nego budžetski deficit i inflacija.
* Nije li neobično da danas i Slovenija, koja je nekada oštro kritikovala pomaganje nerazvijenih u SFRJ na čelu sa pokrajinom Kosovo, danas finansijski pomaže mnogo bogatiju Irsku?
- Ako si u klubu EU onda moraš da se držiš pravila tog kluba, a naročito ako si u njemu nov i mali. Iako Slovenija uistinu ne pomaže Grčkoj ili Irskoj, već zapravo spasava francuske i nemačke banke koje su grčki i irski poverioci. I u slučaju oticanja novca na Kosovo nije se radilo o jednosmernom toku, pošto se novac na različite načine vraćao u Sloveniju.
* Kako gledate na prodaju vodećih domaćih preduzeća strancima? Srbija sada prodaje „Telekom“...
- Uvek sam verovao u princip: „Prodaj samo ono što moraš da prodaš i ne prodaj ništa što nije neophodno da prodaš!“ Razlog je jednostavan - kada seljak proda zemlju, postane nadničar. Kada budemo prodali sve što imamo, moći ćemo da budemo još samo „radna snaga“. Istina je da preduzeće koje preuzme multinacionalna kompanija postane efikasnije, ali u čiju korist? Ne smemo da zaboravimo ni na dugoročne posledice takvih prodaja, koje se ogledaju u odlivanju velikog dela bruto društvenog proizvoda u inostranstvo. U novim članicama Evropske unije tako otiče oko pet odsto BDP, a u Irskoj, koja ima možda najveći udeo stranih investicija - čak 18 odsto. To ne znači da je svaka prodaja štetna, jer mnogih preduzeća bez novih stranih vlasnika danas više ne bi bilo, ali to je ono: „Prodaj samo ono što moraš!“
* Gde je izvor aktuelne privredne krize?
- Sadašnja kriza se rađala još od 1980. godine. Kako će se to završiti, ne znam. Možda se uopšte neće završiti jer ćemo se navići na krizu, pa ćemo sadašnje stanje, na primer stagnaciju, prihvatiti kao nešto normalno.
Poljskoj kredit od 30 milijardi dolara
SLOVENIJA POSLEDNJA U GRADU
* Svojevremeno ste kazali da je Slovenija prilikom otcepljenja od Jugoslavije više volela da bude poslednja u gradu, nego prva u selu. Gde je Slovenija danas?
- Nisam rekao da je to htela već da će tako biti. Sada je Slovenija, gledano iz ekonomske perspektive, postala regija EU jer nema ekonomske atribute državnosti - nema svoju monetu, svoj privredni sistem, kontrolu tokova robe preko granice ni slobodu u razrezivanju poreza. Ne ocenjujem sada koliko je to dobro ili loše, već samo ukazujem da je tako.
